Sirotinja i kazanu teška

Večernje novosti

SREMSKA MITROVICA - Broj onih koji preživljavaju na narodnom kazanu poslednjih godinu dana u Sremu je udvostručen. Svakodnevni vapaj gladnih za makar jednim obrokom dnevno, postao je izraženiji krajem prošle i početkom ove godine. U opštinskim organizacijama Crvenog krsta priznaju da sadašnji broj korisnika narodne kuhinje, od oko 2.000, ne odražava stvarno stanje potreba, koje su u najmanju ruku, duplo veće. Mnogi zaboravljaju gladne, pa ovi ljudi ostaju uskraćeni i za taj jedan obrok, budući da je pomoć iz opštinske kase i donatora nedovoljna.

- Sramota me je, kako da nije - sramežljivo u pola glasa govori Rumljanin, dok čeka obrok iz narodne kuhinje. - Ali, šta mogu kad moram. Preduzeće “Agroruma” se raspalo, a mi isterani na ulicu. Veliki je to udarac kada odjednom ostaneš bez ikakvih primanja. A, još veći što nemaš mogućnosti i priliku da radiš i zaradiš. Sve je prodato i nekadašnje uspešne fabrike zarasle

su u korov. Treba preživeti do 65. godine života kada, ako uopšte dočekam, stičem pravo na penziju. Hvala do neba i za ovaj jedan obrok.

Žitelji Srema svojevremeno su znali da se hvale kako proizvedenom hranom na sopstvenim njivama mogu da nahrane ne samo celu bivšu Jugoslaviju, već pola Evrope. Očigledno da to “nekada beše”, pošto danas sve više Sremaca mora na narodni kazan kako bi se preživeo dan.

- Broj onih koji traže ručak iz narodne kuhinje naglo je počeo da raste krajem prošle godine, a naročito u prva dva meseca ove - upozorava Tatjana Sredojević, sekretar Crvenog krsta u Sremskoj Mitrovici. - Trenutno, imamo 330 korisnika i 50 onih koji hranu uzimaju u vidu lanč paketa. Međutim, taj broj zasigurno ne odražava pravo stanje siromaštva, pošto i dalje svakodnevno imamo zahteve za pomoć.

Centri za socijalni rad, a naročito opštinske organizacije Crvenog krsta postaju jedine “luke spasa” u pukom preživljavanju. Sa povećanjem broja siromašnih i gladnih, ozbiljno se suočavaju iz godine u godinu sve “tanji” i restriktivniji opštinski budžeti koji podmiruju troškove za narodne kuhinje i ostala socijalna davanja. Od pre desetak godina, od “galantnih” domaćih i stranih donatora nema više “ni traga ni glasa”. I oni “zaboraviše” na sirotinju. Samo poneko “udeli” pomoć “na kašičicu”.

- Pomažemo koliko možemo - uverava Milan Skoko, sekretar Crvenog krsta u Staroj Pazovi. - Nažalost, siromašnih je svakim danom sve više i to postaje ozbiljan društveni problem koji jedna organizacija, poput Crvenog krsta, sama nije u mogućnosti da reši.

NAMIRNICE SELIMA

- ZA najugroženije kojima nismo u mogućnosti da svakodnevno dopremamo hranu iz kuhinje, jednom mesečno delimo namirnice. Reč je o 270 korisnika po selima koji sami kod kuće pripremaju obroke - ukazuje Ivica Jović, sekretar Crvenog krsta u Šidu.