Poslanici o Zakonu o amnestiji

B92

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da je opravdano amnestirati one koji nisu regulisali vojnu obavezu pošto novi propisi predviđaju profesionalizaciju Vojske Srbije. Obrazlažući Predlog zakona o amnestiji, Malovićeva je rekla da se za krivična dela za koje se predlaže amnestija vodi oko 5.000 postupaka, uglavnom protiv građana Srbije koji žive u inostranstvu.

Amnestijom će biti obuhvaćeni svi koji su od 18. aprila 2006. godine do stupanja na snagu novog zakona izbegli vojnu obavezu ili službu, odnosno samovoljno napustili Vojsku Srbije.

Prema rečima ministarke, u inostranstvu je oko 140.000 vojnih obveznika, od čega oko 44.000 čine regruti, a godišnje se na zahtev oko 5.000 vojnih obveznika donese rešenje o produženju regrutne obaveze.

"U situaciji u kojoj se veliki broj vojnih obveznika nalazi u inostranstvu, a nije regulisao vojnu obavezu, nepravedno je celu krivicu za takav položaj pripisivati samo njima. Znatan broj vojnih obveznika u inostranstvu objektivno nije u mogućnosti da ostvari kontakt sa našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima radi regulisanja vojne obaveze iz razloga udaljenosti, nedovoljne informisanosti i troškova", rekla je Malovićeva.

Ona je dodala da su vojni obveznici koji žive u inostranstvu najčešće mladi ljudi koji opravdano strahuju od eventualnog hapšenja prilikom povratka u Srbiju kada žele da posete svoju porodicu.

Ministarka je navela da se izvestan broj državljana Srbije koji borave u inostranstvu, a nisu regulisali vojnu obavezu opredeljuje za ispis iz državljanstva Srbije i istakla da je evidentna potreba države da spreči odliv svojih državljana, a naročito mladih.

Na početku rada, zamenik šefa poslaničke grupe DSS-a Radojko Obradović pitao je predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović koliko je ukupno poslaničkih pitanja postavljeno od 18. februara 2009. kada je uvedena ta mogućnost i koliko je odgovora stiglo na ta pitanja.

Zamenik šefa poslaničke grupe NS Miroslav Markićević pitao je ministra poljoprivrede Sašu Dragina šta to mininistarstvo preduzima i kako misli da reši problem izlivanja reka koje odnose hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta i da li u budžetu postoje sredstva za rešavanje vodotokova reka.

Poslanik SRS-a Boris Aleksić pitao je ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića zašto je domaćim autoprevoznicima potrebna dozvola za treće zemlje kada istovaraju robu na Kosovu.

Poslanik PUPS-a Nikola Krpić pitao je direktorku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Svetlanu Vukajlović da li će Stomatološki fakultet dobiti mogućnost da se bavi preventivnim radom sa decom.

Poslanici su u dosadašnjem toku prve sednice prolećnog zasedanja, koja je počela 2. marta, razmotrili u načelu 14 zakonskih predloga, od ukupno 38 zakonskih predloga i drugih akata koji su na dnevnom redu.

Šta predviđa Zakon o amnestiji

Amnestija obuhvata oslobađanje od krivičnog gonjenja, izvršenja kazne i brisanje osude osobama koje su učinile, ili postoji sumnja da su učinile, krivična dela izbegavanje vojne obaveze, neizvršenje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem i obmanom i samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije, navedeno je u predlogu zakona.

Taj zakonski predlog predviđa da se postupak neće pokrenuti ukoliko protiv tih osoba nije već pokrenut, a da će biti obustavljen ukoliko je u toku, dok će oni kojima je pravosnažno izrečena kazna zatvora biti oslobođeni te kazne u celini, ili u delu koji nije izvršen.

Ako se osobe na koje se amnestija odnosi nalaze u pritvoru, nadležni sud će doneti rešenje o ukidanju pritvora i odrediće da se odmah puste na slobodu.

Za one koji se nalaze na izdržavanju kazne zatvora rešenje o oslobođenju od daljeg izdržavanja doneće prvostepeni sud opšte nadležnosti na čijem se području nalazi kazneno-popravi zavod, odnosno okružni zatvor.

Za lice protiv koga se vodi krivični postupak, ili je taj postupak pravosnažno okončan, rešenje o amnestiji donosi nadležan sud prvog stepena po službenoj dužnosti.

Brisanje osude iz kaznene evidencije obaviće po službenoj dužnosti organ koji vodi kaznenu evidenciju, u roku od tri dana od dana stupanja na snagu zakona.