Devetnaest godina od demonstracija u Beogradu Video
Pre devetnaest godina na današnji dan u Beogradu su održane demonstracije, koje su predstavljale prvo ozbiljno suprotstavljanje opozicije režimu Slobodana Miloševića.
Protest pod nazivom "Miting protiv petokrake" 9. marta 1991. godine organizovao je i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjače opozicione stranke, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.
Protestu su se pridružile i druge opozicione partije i pravashodno je bio uperen protiv uređivačke politike Radio-televizije Srbije, u redovima opozicije nazvanom "TV Bastilja".
Glavni zahtev upućen tadašnjem režimu bila je smena generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
SPO obeležava godišnjicu na Trgu
Srpski pokret obnove (SPO) danas će na Trgu Republike u Beogradu obeležiti 19. godišnjicu devetomartovskih demonstracija, u kojima su poginuli učenik Branivoj
Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Predsednik SPO Vuk Drašković sa funkcionerima i simpatizerima stranke zapaliće sveće i položiće cveće žrtvama devetomartovskih demonstracija.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome, na Trgu republike u centru Beograda, okupilo se oko 100.000 građana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i s platoa ispred Filozofskog fakulteta.
Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović. Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na "juriš" posle čega su počeli okršaji.
U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila ukljucena i konjica.
Fotografija na kojoj članica SPO Dragana Srdić - Milojević sa tri podignuta prsta "prkosi" vodenom topu obišla je istog dana ceo svet i postala simbol otpora demonstranata.
U sukobima koji su se proširili na ceo grad, život su izgubile dve osobe. Prva žrtva bio je policajac Nedeljko Kosović (54) koji je poginuo oko 15,30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke".
Bežeći od demonstranata, Kosović je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.
Maturant Branimir Milinović (18) smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafea "London", a preminuo je oko 16,00 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.
Drašković je kasno popodne pokušao da uđe na sednicu vlade, a pošto je u tome sprečen, krenuo je s demonstrantima prema železničkoj stanici i tom prilikom je uhapšen.
Hapšenje lidera SPO izazvalo je revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada na Novom Beogradu krenuli ka Terazijama.
Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.
U sukobima demonstranata i policije je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana - a uhapšeno je 158 ljudi.
Protesti nekoliko hiljada studenata i građana, nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.
To veče oko 20 časova na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.
Analitičari su naknadno ocenili da su dometi 9. marta bili ograničeni, jer srpska opozicija tada još nije bila spremna na njihovu radikalizaciju, ali su saglasni u oceni da je tada prvi put ozbiljno uzdrman apsolutistički režim Slobodana Miloševića.
Lider SPO ponavlja često da su sve kasnije pobune i protesti bili nastavak 9. marta i da je duh ovih demonstracija na kraju doveo do pada Miloševića 5. oktobra 2000. godine.
Tadašnja srpska opozicija je poslednji put zajednički obeležila godišnjicu ovih demonstracija 1997. godine kada je pokojni premijer i lider DS Zoran Đinđić istakao da je 9. mart 1991. bio "temelj pobede" koju je opozicija izvojevala na lokalnim izborima godinu dana ranije.
Posle toga, godišnjicu 9. marta obeležava SPO, a od 2005. i stranka nastala njegovim rascepom, Srpski demokratski pokret obnove.
Objavljeno na sajtu blic.rs »
Povezane vesti
Komentari na drugim sajtovima
Komentari
da imamo borisa za maršala.
Или мисли... Не дај Боже.
А било би добро да учесници бар једном проговоре.
Еееееееееееее! Једном вук, вазда лисица.
Nije uspeo da se probije pa smo odlucili da krenemo ka spomeniku Kneza Mihaila jer je miting zakazan tacno u podne,
Odjednom je na nas krenula policija sa vodenim topom iz Francuske ulice sa oklopnim transporterom od zgrade Politike koji je ispred imao nekakvu resetku, i jos jednim iz pravca Terazija bez resetke, Iz njih se pucalo, kasnije smo utvrdili sa gumenim mecima zamotanim u neki beli papir a meci su bili cilindricni duzine oko 10 cm a precnika oko 2 cm. Policija na konjima i sa psima je napala od Kalemegdana a suzavac ali i bojni otrov zagusljivac bacan je u centar okupljene mase.
Micunu je odmah pozlilo i odveden je sa Trga, u medjuvremenu se Vuk probio do nas i probali smo megafonom da se obratimo demonstarntima ali se nista nije culo.
Onda nas je Vida Ognjenovic pozvala u Narodno pozoriste i dala ozvucenje. Ostalo se zna
Izasli smo i krenuli prema spomeniku. Bio je opsti haos, Jedan policijski auto se zario u masu naroda a demonstranti su hteli da lincuju policajca koji je vozio ali se ocigledno izgubio, Stajao je sa spustenim rukama pored kola a u ruci mu je jos bio pistolj. Mi smo ga spasli linca, jer se videlo da je potpuno rstrojen i uplasen,
Dosli smo u Skupstinu i popeli se na prvi sprat u poslanicke kancelarije. Tada mi je neko od demonstranata sa ulice dobacio srpsku zastavu i ja sam mahnuo nekoliko puta dok mi Vuk nije zatrazio da i on mahne pa da posalje nekoga da je postavi na zgradu Skupstine, To je bilo prvi put da se srpska zastava nasla na srpskom parlamentu posle II svetskog rata,
Posli smo u Vladu ali tamo su sva vrata bila zakljucana.