Sećanje za budućnost

e-Novine

„Današnji dan je prilika da se kaže da Srbija mora da menja svoj krus, da promeni razvojnu i ekonomsku politiku", rekao je u utorak devetog marta, na obeležavanju prvih masovnih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković u Beogradu.

"Teret tranzicije mora da padne na bogate, na tajkune, dok pošteni svet mora da se oslobodi poreza, da se pomogne srpskom selu i oživi poljoprivreda kao vodeća grana srpske privrede. Danas je razočarana ogromna većina učesnika demonstracija koji su pre 19 godina počeli desetogodišnju bunu protiv Miloševićevog režima“, rekao je Drašković. Predstavnici SPO položili su vence na mesta gde su poginuli osamnaestogodišnji učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović.

I danas neke rečenice izgovorene tog vetrovitog devetog marta, kada su od suzavca plakali ljudi koji su želeli promenu režima koji će Srbiju nekoliko meseci kasnije uvesti u najveći moralni poraz, zvuče aktuelno. Nema Borislava Mihajlovića Mihiza, ali će ostati upamćeno ono što je rekao neposredno pred policijski nasrtaj na demonstrante na Trgu republike: „U poslednjih pedeset godina komunističke strahovlade kod nas je izniklo nakazno drvo neslobode. I sve dok se sa njega kostreše i ne otpadnu slugeranjstvo i laž, mi ćemo to drvo lomiti, lomiti i na kraju ga polomiti“.

Nije slomljeno.

„Mirne demonstracije za slobodu informisanja", kako su Srpski pokret obnove i ostale partije tadašnje opozicije najavili masovno okupljanje svojih pristalica, nažalost nisu završene bez krvi.

Deveti mart je crveno slovo u kalendaru događaja koji su obeležili noviju istoriju Srbije; dan u kojem je prolivena krv na beogradskim ulicama, poslednji u životima osamnaestogodišnjeg srednjoškolca Branivoja Milinovića i pedesetčetvorogodišnjeg policajca Nedeljka Kosovića. Smrt, ranjavanje, teške povrede u obračunu demonstranata i policije, nasiljem i tenkovima odbranjena državna televizija, jedna od ključnih poluga nekontrolisane moći Slobodana Miloševića. Beograd je oskrnavljen gusenicama tenkova koje će sa terazija krenuti u krvavi pir.

Photo: politika.rs

„Rekao sam, ima mesec dana, da ćemo danas, kod našega čestitoga Kneza - a naročito za koji trenutak kad krenemo da uzmemo TV Bastilju - pokazati srpsko srce i srpsku izdržljivost. Nažalost, drugoga nam puta nema“, izgovorio je tog sunčanog i vetrovitog dana Vuk Drašković, predsednik SPO. Opozicija je zahtevala demanti na komentar Slavka Budihne koji je SPO optužio da sarađuje sa "Tuđmanovim režimom" da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke, a povod je bila sramna uređivačka politika koja je kulminirala komentarom Budihne.

„Predsednik Republike pred sobom ima dva tasa: na jednom su vaši životi, životi mnogih milicionera (jer čujem da su naši momci u okršajima zarobili automatsko oružje), na tom tasu su sloboda i čast Srbije, mir, a na drugom pet ostavki i jedan demanti. Neka predsednik Republike odlučii šta će, ja sam odlučio: vodiću vas na Televiziju rešen da poginem“, rekao je Vuk Drašković, podstaknut frenetičnim skandiranjem „Vuče, Vuče!“, „Slobo, Sadame!“, „Slobo, Staljine!“, „Srbija, Srbija!“

Milan Paroški izgovara sa balkona Pozorišta koje je demonstrantima otvorila upravnica Vida Ognjenović da veruje da će "rukovodstvo koje je došlo na vlast rečenicom ‘niko ne sme da vas bije’ razumeti argument 200 hiljada ljudi", tek koji trenutak pre nego što će policija zasuti suzavcem Trg Republike, od tog dana u opozicionom žargonu Trg Slobode.

Photo: gdb.rferl.org

Novi obračun, hapšenje Vuka Draškovića pred Narodnom skupštinom i tenkovi na beogradskim ulicama prvi put posle Drugog svetskog rata (ne računajući parade). "Formalno - pravni" epilog: direktor i urednici su podneli ostavke. Iako bi svakom normalnom čoveku to bilo teško, Miloševiću nije - postavljeni su još gori. Demisionirao je i ministar policije Radmilo Bogdanović koga je nasledio Zoran Sokolović. Studentski protesti ostali su bez uspeha, ali režim je uzdrman.

Prvi put ozboljno.„A zašto je prošle subote otvorena nova jugoslovenska etapa? Zbog blatnjavih tenkova JNA na beogradskim ulicama i trotoarima. Zapravo, zbog činjenice da su tenkovi Armije čuvali 'srpsku Bastilju' od srpskog naroda. Razvoj događaja bi mogao pokazati da je upravo to najrelevantnija činjenica bliske političke budućnosti“, zabeležiće Slavko Ćuruvija u komentaru pod naslovom "Od Kosova polja do Terazija" (Borba, 12. mart 1991).

Ti će "blatnjavi tenkovi", opisati krvavi krug bivšom Jugoslavijom i ostaviti za sobom nepopravljive posledice. Ostaje, nakon gotovo dve decenije, sećanje na dan kada su živote Branivoja Milinovića i Nedeljka Kosovića mogli da spasu "pet ostavki i jedan demanti". Možda su mogli da budu spašeni i životi hiljada ljudi u bivšoj Jugoslaviji da je pao stručni štab genocida pozicioniran u Beogradu.