Godišnjica devetomartovskih demonstracija

Mondo

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković ocenio je da je ogromna većina učesnika devetomartovskih demonstracija iz 1991. danas razočarana i poručio da je godišnjica tih protesta prilika da se kaže da Srbija mora da menja kurs i da ne pristaje na dalje poraze.

"Kosovski poraz i gubitak Kosova, koji je skrivio Slobodan Milošević svojom politikom, ne sme ni po koju cenu da se pretvori u gubitak Evropske unije", poručio je Drašković.

"Evropska unija bezuslovno i što pre, to je zahtev, ubeđen sam, svih onih koji su se od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000. godine borili i sebe davali za evropsku, novu, bolju i demokratsku Srbiju", rekao je lider SPO u izjavi novinarima na Trgu Republike.

Drašković je sa članovima najužeg rukovodstva SPO u podne položio vence kod spomenika Knezu Mihajlu i odao poštu stradalima u prvim masovnim demonstracijama u višestranačkoj Srbiji koje su bile uperene protiv tadašnjeg režima i neslobode medija.

"Danas je razočarana ogromna većina učesnika devetomartovskih demonstracija koji su ovde, na ovom trgu pre 19. godina počeli desetogodišnju bunu protiv režima Slobodana Miloševića", rekao je Drašković.

On je naglasio da je do toga došlo zato što su "ljudi koji su sami sebe proglasili za eksperte od 5. oktobra 2000. godine vodili "naopaku razvojnu politiku države, pogrešnu ekonomsku i poresku politiku."

"Tako su postradali upravo ovi ljudi koji su izneli borbu protiv režima Slobodana Miloševića, a profitirali su ratni profiteri, kriminalci, šverceri, Miloševićevi tajkuni koji su postali ekonomski i politički gospodari Srbije", rekao je Drašković.

Drašković je dodao da Srbija mora da menja svoj kurs, da promeni razvojnu politiku, da se decentralizuje, da menja ekonomsku politiku tako da teret tranzicije padne na bogate, na tajkune, a da se poreza oslobodi pošteni svet maloga biznisa, da se pritekne u pomoć srpskom selu i da oživi poljoprivreda.

Drašković, koji je predvodio bunt protiv "medijskog mraka", ocenio je da "mi danas u Srbiji nemamo ni jedan mediji koji je tv Bastilja iz 1991. godine, a istovremeno gotovo da su nam svi mediji Bastilje".

Na insistiranje novinara da objasni ovaj stav, odvratio je: "Ja sam bio veoma jasan" i dodao da "mediji ne smeju da budu partneri vlasti" nego "partneri naroda, čitalaca, slušalaca i partneri slobode".

Protest pod nazivom "Miting protiv petokrake" 9. marta 1991. godine organizovao je i predvodio Srpski pokret obnove, tada najjače opozicione stranke, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.

Protestu su se pridružile i druge opozicione partije i pravashodno je bio uperen protiv uređivačke politike Radio-televizije Srbije, u redovima opozicije nazvanom "TV Bastilja".

Glavni zahtev upućen tadašnjem režimu bila je smena generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.

Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.

Uprkos tome, na Trgu republike u centru Beograda, okupilo se oko 100.000 građana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i s platoa ispred Filozofskog fakulteta.

Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović.

Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na "juriš" posle čega su počeli okršaji.

U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila ukljucena i konjica.

U sukobima koji su se proširili na ceo grad, život su izgubile dve osobe. Prva žrtva bio je policajac Nedeljko Kosović (54) koji je poginuo u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke".

Maturant Branimir Milinović (18) smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafea "London",

Drašković je kasno popodne pokušao da uđe na sednicu vlade, a pošto je u tome sprečen, krenuo je s demonstrantima prema železničkoj stanici i tom prilikom je uhapšen.

Hapšenje lidera SPO izazvalo je revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada na Novom Beogradu krenuli ka Terazijama.

Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.

U sukobima demonstranata i policije je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana - a uhapšeno je 158 ljudi.

Protesti nekoliko hiljada studenata i građana, nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.

Devetog marta na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.

Analitičari su naknadno ocenili da su dometi 9. marta bili ograničeni, jer srpska opozicija tada još nije bila spremna na njihovu radikalizaciju, ali su saglasni u oceni da je tada prvi put ozbiljno uzdrman apsolutistički režim Slobodana Miloševića.

Tadašnja srpska opozicija je poslednji put zajednički obeležila godišnjicu ovih demonstracija 1997. godine kada je pokojni premijer i lider DS Zoran Đinđić istakao da je 9. mart 1991. bio "temelj pobede" koju je opozicija izvojevala na lokalnim izborima godinu dana ranije.

Posle toga, godišnjicu 9. marta obeležava SPO, a od 2005. i stranka nastala njegovim rascepom, Srpski demokratski pokret obnove.

(Tanjug/MONDO)