Đelić: Cilj vlade da Srbija uđe među 70 najkonkurentnijih zemalja

Blic

Đelić je na Biznis forumu na Kopaoniku podsetio da je na listi od 133 zemlje, Srbija na 93. mestu, što je nizak nivo konkurentnosti, a iza nas su, iz regiona, samo Albanija i Bosna i Hercegovina.

On je objasnio da se lista pravi na osnovu sumiranja nekoliko faktora konkurentnosti, a Srbija je na dnu te liste po kapacitetu da zadrži elitu, zatim, po efikasnosti antimonopolske politike i pravnoj sigurnosti.

Đelić je objasnio da 70 odsto ocene Svetskog ekonomskog foruma proizilazi iz upitnika, koji popunjavaju srpski privrednici, tako da je prema njegovim rečima "to manje objektivan pogled".

Nacionalni savet za konkurentnost napravio je listu od 38 mera, koje bi trebalo da poboljšaju poziciju Srbije i one se odnose na objavljivanje administrativnih procedura i svih obrazaca na Internetu, zatim pravljenje baze podataka o lokacijama u Srbiji na kojima je moguće graditi.

Mere se odnose i na uplaćivanje komunalnih taksi, rešavanje problema transportnih dozvola i energetskoj efikasnosti.

Potpredsdenik vlade podsetio je da je EU napravila strategiju rasta do 2020. godine, u čijem se srcu nalazi konkurentnost.

Srbija je daleko od ciljeva te strategije, pošto je trenutna zaposlenost u EU 69 odsto, plan za 2020. godinu je 75 odsto, a u Srbiji je zaposlenost trenutno oko 50 odsto, naveo je potpredsednik Vlade Srbije.

Sajmon Grej: Srbija mora da uskladi strategije

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej izjavio je ranije danas na otvaranju drugog dana Biznis foruma na Kopaoniku da Srbija mora da uskladi stategiju da bi unapredila razvoj i infrastrukturu.

"Srbija ima viziju, volju i snagu da uradi stvari kada to želi, ali mora da uskladi starategiju da bi ostvarila tu viziju", rekao je Grej na Poslovnom forumu na Kopaoniku.

Grej je naveo da bi strategija mogla da se uskladi oko programa priduženja Srbije Evropskoj uniji. On je ocenio i da je neophodno jačanje institucija, kao što su Komsija za zaštitu konkurencije i Agencija za energetsku efikasnost da bi mogle da rade svoj posao na pravi način.

Grej je ocenio i da će uskladjivanje različitih strategija i jačanje institucija biti veći izazov za Srbiju u narednih deset godina, jer će morati da primeni novi model rasta, više zasnovan na finasiranju iz domaće štednje i poboljšanju efikasnosti vlade.

Prema rečima Greja, Srbija neće moći da se oslanja u istoj meri na priliv stranih direktnih investicija i moraće više radi na njihovom privlačenju, zbog čega je neophodno poboljšati poslovnu klimu. Kako je naveo, ne treba odustati od reforme javnog sektora u Srbiji. Grej je kao slabost Srbije naveo nesposobnost da realizuje planove, iako su, prema njegovim rečima, prednosti Srbije jaka vizija,

posvećenost ciljevima i, kako je ocenio, briljantni ljudi.

Drugi dan, koji je kao specijalni gost otvorio Sajmon Grej, posvećen je ekonomskoj i industrijskoj politici u uslovima krize, perspektivama razvoja i zadacima koje treba realizovati u 2010. godini.

Plenarnu sednicu o mogućnostima održivog razvoja Srbije, otvoriće glavni ekonomista Svetske banke Dušan Vujović, a među učesnicima najavljen je i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, koji će govoriti o razvoju konkurentnosti privrede.

Na panelu, posvećenom ekonomskoj i industrijskoj politici u uslovima krize, gostima će se obratiti ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, a među izlagačima je najavljen i direktor Agrobanke Dušan Antonić.

Kao poseban događaj najavljeno je predstavljanje poslovne saradnje Biznis foruma na Kopaoniku sa predstavnicima "Evropskog menadžment foruma" na Bledu, sa ciljem da se u septembru tom gradu u Sloveniji održava letnji biznis forum za ceo region (umesto tradicionalnog savetovanja ekonomista u Miločeru), a zimski na Kopaoniku u martu. U kasnim večernjim satima predviđen je panel o tome šta je u Srbiji urađeno u 2009. i sta bi trebalo da se uradi ove godine. Na tom skupu je predviđeno sučeljavanje stavova nekoliko ministara iz aktuelne vlasti i iz vlade premijera Zorana Đinđića.