Ešton: Na Balkanu je ostvaren napredak na putu ka EU

"Zaključak do kojeg sam ja došla (tokom posete Zapadnom Balkanu) jeste da region napreduje, čak i ako je taj napredak nejednak i nepotpun. Evropska perspektiva ostaje glavni sveobuhvatni okvir - i kao naš cilj i kao glavni motivator za reforme", rekla je Eštonova predstavljajući evropsku spoljnu politiku pred Evropskim parlamentom.

Ona je istakla da napredak ka članstvu u EU zavisi od predanosti domaćim reformama, poštovanju ljudskih prava, vladavini zakona i regionalnoj saradnji.

"Mi svoju strategiju podržavamo svim raspoloživim spoljnopolitičkim sredstvima. Na Kosovu imamo najveću civilnu misiju. U Bosni i Hercegovini smo rad misije ALTHEA prilagodili stabilizovanoj situaciji i razvijamo program obuke. Takodje, trudimo se da se evropska poruka čuje u kampanji pred oktobarske izbore. Ssirom regiona postigli smo napredak u viznoj liberalizaciji i kontaktu izmedju ljudi", rekla je Eštonova.

Ona je dodala da je strategija EU za Balkan upravo ono što bi trebalo da bude - strateška u svojim ciljevima, višestrana u upotrebi sredstava i skrojena po meri kada je u pitanju njena primena", dodala je ona.

Eštonova je istakla da je upravo Balkan mesto na kojem je "rođena evropska spoljna politika" i da je zbog toga "više nego bilo gde drugde neuspeh tu nedopustiv".

Govoreći o formiranju evropskog spoljnopolitičkog tela - Službe za spoljašnju akciju, visoka predstavnica je rekla da, kao kad se pravi svaki drugi novi sistem, početak nije lak i postoje problemi, ali da se mora izgraditi "robustan sistem koji će omogućiti Uniji da bolje izlazi na kraj sa problemima današnjice, ali i sa problemima koji će nastati u budućnosti".

"Sada imamo šansu da izgradimo ono što su mnogi širom Evrope, i mnogi u ovom Parlamentu, dugo priželjkivali - jaču, kredibilniju evropsku spoljnu politiku", rekla je ona, dodajući da je EU već godinama pokušavala da stvori okvir i da sprovede sveobuhvatnu strategiju, ali da sistem i strukture koje su do sada postojale to nisu omogućavali, dok bi sada, sa Lisabonskim sporazumom to trebalo da bude moguće.

Govoreći o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, Eštonova je rekla da je zapanjujuće koliko je EU uspela da postigne na tom polju u poslednjih deset godina.

"Više od 70.000 muškaraca i žena učestvovalo je u ovom periodu u više od 20 misija. Mi krize rešavamo na evropski način, sveobuhvatnim pristupom, podržavajući međunarodno pravo i sporazume i u tesnoj saradnji sa ključnim partnerima", rekla je ona ističući saradnju sa NATO i UN.

U ovom smislu, Eštonova je navela da bi trebalo ozbiljno razmotriti ideje o formiranju zajedničkog evropskog glavnog štaba koji bi planirao i sprovodio operacije, kao i uspostavljanje odbrambenog saveta.

Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost je zaključila da je potražnja za evropskim učešćem na svetskoj sceni ogromna i da EU mora izaći u susret toj potražnji.

"Lisabonski sporazum nam pruža priliku. Trebalo bi da delujemo u skladu sa slovom, ali i sa duhom ovog sporazuma imajući na umu zašto su evropski lideri ovaj sporazum uopšte i usvojili. Razlog je bio jasan - izgradnja jače, sveobuhvatnije, samopouzdanije evropske spoljne politike", rekla je Eštonova.