Ne živi se od pozajmica

Večernje novosti

PROŠLO je vreme kada je Srbija svoj rast zasnivala na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija - rekao je u sredu, otvarajući rad drugog dana Biznis foruma na Kopaoniku Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Grej kaže da su međunarodni kreditori i dalje prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, kao i da će priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje.

- U budućnosti će morati mnogo više da se štedi, da se ostvare veći izvoz i grinfild investicije - naglasio je Grej. - Takođe, Srbija će morati da nastavi rad na unapređenju poslovnog okruženja, ali i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovanja, inače neće biti konkurentna.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu procenio je da je najveća snaga Srbije u tome što postoji snažna vizija Vlade Srbije usmerena ka EU i tržišnoj ekonomiji, posvećenost projektima i stručnost vlade i poslovne zajednice.

- Ali, Srbija ima i slabosti. Između ostalog, to je neusklađenost različitih strategija i mnoštvo suprotstavljenih ciljeva, kao i manjak kapaciteta za primenu i realizaciju određenih projekata - zaključuje Grej.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, s druge strane, najavljuje da će prvi nacrt strategije razvoja Srbije do 2020. godine javnosti biti predstavljen do leta.

- Modaliteti tog dokumenta još nisu do kraja definisani, ali će svakako srpska strategija biti bazirana na ciljevima strategije EU do 2020. godine - ističe Đelić.

Đelić je naglasio da je cilj Vlade da se Srbija do 2012. godine svrsta među prvih 70 zemalja po konkurentnosti. Danas smo, inače, na 93. mestu među 133 zemlje, a iz regiona su gore samo Albanija i BiH.

- Nacionalni savet za konkurentnost doneo je 38 mera za povećanje konkurentnosti Srbije, koje bi trebalo da se sprovedu do kraja godine - podsetio je Đelić. - Među tim merama su objavljivanje i usklađivanje komunalnih taksi, objavljivanje svih poznatih lokacija na kojima je moguće graditi, mere za unapređenje energetske efikasnosti i antimonopolske politike.

INTERES, ALI I OPREZ

Kompanije iz Nemačke, Italije, Grčke i Rusije zainteresovane su za ulaganje u Srbiju - izjavili su na Biznis forumu amabasadori tih zemalja.

Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas istakao je, tako da u Srbiju nameravaju da investiraju nemačke kompanije koje se bave proizvodnjom autodelova, tekstila i infrastrukturnim projektima.

Ambasador Grčke u Srbiji Domestenos Stodis izjavio je da par grčkih kompanija namerava da ulaže u infrastukturu na Koridoru 10. Italijanski ambasador Armando Varikio, s druge strane, istakao je da postoji veliki broj italijanskih kompanija koje se raspituju o investicijama u Srbiju.

Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin kazao je da ruskim investitorima koji dolaze da

se raspituju i žele da investiraju u Srbiju, govori da budu oprezni.

- Ne obeshrabrujem te kompanije, već samo govorim o oprezu, ali oni i dalje dolaze u Srbiju - rekao je Konuzin.

PRIVATNI SEKTOR IZNEO SVOJE VIĐENJE ANTIKRIZNIH MERA VLADE SRBIJE

DOBRE, ALI NEDOVOLJNE

ZORAN DRAKULIĆ, VLASNIK “IST POINTA”

BILANSI U EVRIMA

- Svaka mera Vlade koja smanjuje uticaj krize na privredu je dobra. Činjenica je da su danas obimi kredita po firmama veći, ali i da više koštaju. Recimo, pozajmica koja nas je prošle godine koštala tri odsto, danas košta pet odsto. A kada su nam skuplji plasmani, jasno je i da ćemo teško postati konkurentniji. U tom smislu, potrebno je nešto učiniti, ili ćemo brzo biti u problemu. Vlada Srbije stalno barata s velikim brojkama kojima pomaže privredi, a zapravo se sve svede na iznos od oko 100 miliona evra. Pitanje je da li je to dovoljno, jer nešto mora da pokrene proizvodnju. Interesantno je to što je u Srbiji danas realni sektor izrazito nelikvidan, dok su poslovne banke prelikvidne.

- Takođe, za privredu je danas veoma bitno definisanje politike deviznog kursa. Daću primer Valjaonice bakra u Sevojnu. Prošle godine izvezli smo 90 odsto proizvoda, odnosno za sedam odsto smo povećali prodaju na inostranim tržištima. Smanjili smo i devizni dug za četiri miliona evra. Na kraju godine nam se, zbog kursnih razlika, pojavio minus.

BRANISLAV GRUJIĆ, VLASNIK “PSP FARMAN”

PROBLEM JE DINAMIKA

- Kvalitet mera koje sprovodi Vlada Srbije jeste dobar, ali je problem u dinamici njihove realizacije. Već drugu godinu na Biznis forumu govori se o neophodnosti većeg ulaganja države u infrastrukturu, što bi značajno pokrenulo privredni razvoj. Nažalost, godinu dana kasnije svedoci smo slabih rezultata i ponovnih najava ulaganja države u krupne infrastrukturne objekte.

- A, samo angažovanje države, kao najlikvidnijeg investitora, na projektima infrastrukture u Srbiji može, u narednom periodu, da pokrene investicioni ciklus.

SLOBODAN PETROVIĆ, DIREKTOR “IMLEKA”

SUBVENCIJE ZA 19. VEK

- Poljoprivreda pruža velike izvozne šanse Srbiji, dok su mere Vlade u ovoj oblasti apsolutno nedovoljne. Recimo, subvencije za poljoprivrednike su kod nas od tri do pet puta manje nego u Evropskoj uniji. S druge strane, primena Prelaznog trgovinskog sporazuma omogućava da se proizvodi uz sve niže dažbine uvoze u našu zemlju. U toj situaciji srpska poljoprivreda ostaje nezaštićena. Moram da kažem da je kod nas primenjeni metod subvencioniranja poljoprivrede na nivou iz 19. veka. Finansijski se podržavaju samo mali, dok veliki kombinati nemaju prostora za dobijanje subvencija. Jasno je da nema dovoljno sredstava za sve, ali verujemo da je, ipak, moguće promeniti model po kom se subvencije odobravaju.

MIODRAG KOSTIĆ, PREDSEDNIK “MK GRUPE”

GLADNI KREDITA

- Srbija je već dvadesetak godina u krizi, što je uslovilo da, zapravo, nema proizvodnju. Potrebno je omogućiti dugoročno kreditiranje ako se zaista želi pomoći onima koji nameravaju da izvoze. Naravno, u tom smislu treba naći i poslovne banke koje imaju pristup dugoročnim plasmanima. Mislim da bi dobar potez Vlade Srbije bio ukoliko bi potražila izvore dugoročnih depozita koje bi prebacile u poslovne banke.

- Inače, verujem da ova godina tek donosi pravu krizu zaposlenosti u privatnom sektoru. To je, čini se, neminovnost. Privatni preduzetnici dolaze u situaciju da moraju da otpuštaju radnike jer nemaju potreban obim proizvodnje. Ta veća nezaposlenost će, nažalost, i da potraje. Jer, i kada krene nabolje, privatnici neće biti u prilici da odmah vrate na posao otpuštene radnike. Za to je potrebno vreme. Zato i apelujem na državu da potraži mere koje će ublažiti tu povećanu nezaposlenost.