Četiri godine od smrti Slobodana Miloševića

Miloševićev grob u Požarevcu posetili su funkcioneri Socijalističke partije Srbije Branko Ružić i Milutin Mrkonjić. Ružić je rekao da lider socijalista Ivica Dačić nije mogao da dođe zbog obaveza u Parlamentu.

Ružić je rekao da je Milošević ostavio veliki pečat u novijoj istoriji Srbije i da je za objektivnu ocenu o vremenu u kom je bio na čelu države potrebno da protekne određeno vreme. "To vreme nam je ostavilo vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova, Republiku Srpsku", naveo je Ružić.

Cveće na grob položila je i delegacija Udruženje građana Sloboda, u kojoj su bili Uroš Šuvaković, Tomica Milenković, Dušan Čukić, Snežana Aleksić i Milorad Radević.

Miloševićev grob u dvorištu porodične kuće u Požarevcu obišlo je i oko 100 građana.

Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i funkcioneri Socijalističke partije Srbije da Milošević bude sahranjen u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mire Marković u Požarevcu.

Sahrani su prisustvovali funkcioneri SPS-a, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, i tadašnji zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, bivši predsednik ruske Dume Sergej Baburin i ruski general Leonid Ivašov, te bivši američki državni tužilac Remzi Klark.

Saradnici i prijatelji Miloševića poručili su okupljenima na sahrani da će nastaviti njegov put, optužujući Haški tribunal, svetske sile i demokratske snage u zemlji za njegovu smrt.

Kamen-međaš Miloševićeve karijere od kog je počela njegova, više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu, tokom proslave 600 godina Kosovske bitke. Ubrzo je usledio raspad SFRJ, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i bombardovanje Jugoslavije.

Bio je neprikosnoven lider Socijalističke partije Srbije, dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik Jugoslavije.

Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je krajem 2000. pobedom kandidata DOS-a Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ. Posle pobede DOS-a na tim izborima 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih demonstracija građana širom Srbije.

Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto se okončala njegova vladavina.

Zbog zločina tokom sukoba na Kosovu, Haški tribunal je protiv Miloševića podigao optužnicu 27. maja 1999, zbog zločina u Hrvatskoj 9. oktobra 2001, a 23. novembra iste godine i zbog genocida nad muslimanima i Hrvatima u BiH. Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Haškom tribunalu izručen 28. juna 2001, 12 godina posle govora na Gazimestanu. Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. dokaznim postupkom za zločine na Kosovu, a potom i za zločine u Hrvatskoj u BiH. Postupak odbrane Miloševića počeo je 31. avgusta 2004.

SPS se vratio na vlast u julu 2008, kad je formirana vlada premijera Mirka Cvetkovića, u kojoj SPS ima četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je prvi potpredsednik vlade, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.

Teme: Godišnjica

Ličnosti: Milutin Mrkonjić, Slobodan Milošević, Branko Ružić