Alo: Sud ne da Oplenac Zadužbini kralja Petra

Mondo

Zadužbinu je 1914. godine ličnim sredstvima osnovao kralj Petar Prvi. Posle smrti oca, kralj Aleksandar nastavlja njenu izgradnju, pa 1934. godine Zadužbina poseduje blizu 142 hektara zemlje pod šumama, vinogradima i voćnjacima i 23 objekta, među kojima i najmoderniju vinariju u Evropi. Upravo ta imovina bila je predmet 14-godišnjeg spora, tokom kojeg je sedam puta obarana presuda da se ona vrati prvom vlasniku.

„Posle Drugog svetskog rata Zadužbini je imovina oduzeta na osnovu lažnih izjava. Tu činjenicu nije osporio ni Apelacioni sud, ali to ipak nije bilo dovoljno da se nepravda ispravi. Presuda kragujevačkog suda bruka je za srpsko pravosuđe, jer je njom ozakonjena otimačina - izričit je Miladin Gavrilović, upravnik Zadužbine kralja Petra.

On objašnjava da su partizani u oktobru 1944. godine s oružjem upali na Oplenac i bez ikakve dokumentacije od vinograda i vinarije formirali poljoprivredno dobro „Topola“. Tri godine kasnije, vlada FNRJ donosi ukaz o konfiskaciji imovine.

„U dokumentu, koji je potpisao Edvard Kardelj, jasno stoji da se ovaj propis ne odnosi na imovinu Zadužbine, već da se ona može oduzeti po Zakonu o agrarnoj reformi. Pošto je taj zakon podrazumevao da se tako oduzeta imovina podeli beskućnicima, vlast je pribegla drugom rešenju. Pomoću lažnih izjava dva svedoka da je imovina navodno oduzeta po ukazu o konfiskaciji, Zadužbina se 1947. godine u katastru jednostavno knjiži kao opštenarodna“, precizira Gavrilović.

Ovaj spor mogao je da bude okončan i u korist Zadužbine da se 1997. godine u njega nije umešala politika.

„Okružni sud je tada potvrdio odluku suda u Topoli da se imovina vrati Zadužbini. Čak je i Vrhovni sud odbio zahtev republičkog pravobranioca za reviziju spora. Međutim, na intervenciju Mirjane Marković, tadašnji predsednik Vrhovnog suda Balša Govedarica zadržao je presudu, a trojica sudija iz Veća, koje je donelo ovu „nenarodnu“ odluku, naprasno je penzionisano. Novo veće vratilo je spor ponovo u Topolu“, tvrdi Gavrilović.

U februaru 1993. obnovljen je rad Zadužbine i na upravljanje su joj dati crkva, kuća kralja Petra i Karađorđev konak. Zadužbina je 2000. sa PIK „Topola“ sklopila sporazum o korišćenju 11 hektara vinograda i kraljevske vinarije. Već 2008. na međunarodnom sajmu vina u Novom Sadu oplenački „sovinjon blank“ proglašen je za šampiona kvaliteta. Sva druga imovina Zadužbine ili propada ili se ne koristi.

Kralj Petar Prvi je u rat protiv Austrijanaca krenuo upravo sa Oplenca. Ne znajući da li će se iz njega vratiti živ, 18. novembra 1914. godine u Kragujevcu, svojom rukom na pola stranice ispisuje testament u kome napominje da su crkva i imanje na Oplencu posebna pravna ustanova pod nazivom Zadužbina kralja Petra, piše „Alo“.

(MONDO)