Ganić pušten iz pritvora

RTS

Britanski sud pustio iz pritvora uz kauciju člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića. Ganić mora da ostane u Londonu do odluke suda o zahtevu Srbije za izručenje, uz obavezu redovnog javljanja u policijsku stanicu.

Viši sud u Londonu pustio je iz pritvora, uz kauciju od 300.000 funti, člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića, koga Srbija sumnjiči za ratni zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 1992. godine.

Pošto su čuli tvrdnje Ganićevih advokata da je hapšenje "politički motivisano i nezakonito", dvojica sudija su odredila kauciju "po strogim uslovima".

Uslovi za Ganićevo puštanje na slobodu su vrlo strogi i uključuju "policijski čas tokom noći". Ganić mora da ostane u Londonu, uz obavezu redovnog javljanja u policijsku stanicu, javlja Radio Bi-Bi-Si.

Na teritoriji Velike Britanije Ganić mora da ostane najverovatnije do kraja meseca, do odluke britanskog suda o zahtevu Srbije da joj bude izručen na osnovu optužbi za ratne zločine.

Ganićevi advokati su objasnili da je novac za kauciju dala "nepoznata vrlo dobro situirana gospođa".

Kako su ranije pisali bosanski mediji, reč je o Sarajki Saneli Dženkins, koja je udata za bogatog britanskog bankara. Prema britanskim zakonima, kauciju može položiti samo neko ko ima britansko državljanstvo.

Ejup Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA 3. maja 1992. godine.

Srbija uputila obimnu sudsku dokumentaciju

Srbija je juče uputila molbu za Ganićevo izručenje, kao i obimnu sudsku dokumentaciju na nekoliko stotina stranica, na osnovu koje bi Ganić trebalo da bude izručen Višem sudu u Beogradu, koji protiv njega vodi krivični postupak.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je juče da Srbija raspolaže čvrstim dokazima o učešću Ganića u napadu na kolonu JNA u Sarajevu 1992. godine.

Politički savetnik Tužilaštva Haškog tribunala Frederik Svinen izjavio je da je Tužilaštvo 2003. godine uputilo kancelariji Državnog tužioca za ratne zločine u Sarajevu mišljenje po kojem nije bilo dovoljno dokaza o odgovornosti Ejupa Ganića u slučaju "Dobrovoljačka".

Svinen je za radio Slobodna Evropa rekao da je Tribunal priložio ocenu na dokaze koji su poslati iz Banjaluke, ali da je važno razumeti da je to učinjeno u kontekstu "mape puta" Rimskog sporazuma.

Mišljenje Tribunala nije konačno 

"Naša ocena se ne može uzeti kao konačno mišljenje o ovom slučaju, jer to nije pravosudna odluka zasnovana na svim činjenicama", upozorio je Svinen.

"Znam da je sada u toku proces u Velikoj Britaniji, znam da je Srbija uputila zahtev za izručenje Ganića, ali o tome mi više nemamo mandat da odlučujemo, jer je još 2004. godine ovaj slučaj mape puta predat Sarajevu", poručio je on i dodao da je to veoma važno za razumevanje svega što se trenutno događa.

Bosna i Hercegovina, Srbija i Hrvatska, potpisale su 1996. godine Rimski sporazum, koji im je nalagao da pre podizanja optužnica za ratne zločine od Tužilaštva Tribunala zatraže mišljenje o prikupljenim dokazima.

Mapa puta je bila na snazi do 2004. godine, a Banjaluka je u julu 2002. godine haškom tužilaštvu poslala svoju evidenciju i zatražila ocenu opravdanosti podizanja optužnica u slučaju "Dobrovoljačka".

U toj evidenici, podsetio je Svinen, bile su i optužbe protiv bivšeg člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband razgovarao je danas u Londonu sa predsedavajućim Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem o slučaju člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića.

Forin ofis je, povodom sastanka Milibanda i Silajdžića, saopštio da je hapšenje Ganića "stvar sudstva, koja se ni na koji način ne dovodi u vezu sa diplomatskim ili političkim stavom britanske vlade ili bilo kojim gledištem Velike Britanije u vezi s događajima iz prošlosti na zapadnom Balkanu", prenela je agencija AP.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je juče da je odlazak Silajdžića u London, u posetu Ganiću, zloupotreba funkcije što ne doprinosi stabilizaciji stanja i razumevanju u BiH.