Godišnjica smrti Slobodana Miloševića

RTS

Polaganjem venaca na grob u Požarevcu, funkcioneri SPS-a, Branko Ružić i Milutin Mrkonjić, obeležili četiri godine od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića. Na Miloševićev grob cveće je položilo i stotinu građana, ali ne i članovi njegove porodice.

Na četvrtu godišnjicu od smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ, Slobodana Miloševića, njegov grob u Požarevcu posetili su funkcioneri Socijalističke partije Srbije Branko Ružić i Milutin Mrkonjić.

Ružić, koji je predsednik Izvršnog odbora SPS-a, rekao je da lider socijalista Ivica Dačić nije mogao da dođe zbog obaveza u parlamentu Srbije.

Ružić je rekao da je Milošević "ostavio veliki pečat" u novijoj istoriji Srbije, kao i da je za objektivnu ocenu o vremenu u kojem je bio na čelu države potrebno da protekne određeni vremenski period.

"To vreme nam je ostavilo vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, Republiku Srpsku", naveo je Ružić.

Cveće na grob položila je i delegacija Udruženje građana "Sloboda" u kojoj su bili Uroš Šuvaković, Tomica Milenković, Dušan Čukić, Snežana Aleksić i Milorad Radević.

Miloševićev grob u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, obišlo je i oko stotinu građana. Kao ni prethodnih godina, članovi njegove najbliže porodice nisu bili prisutni.

Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Haški proces protiv Miloševića, prekidan više puta zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine.

Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kome je prisustvovalo oko milion ljudi.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji posle Drugog svetskog rata, decembra 1990. godine, izabran je za predsednika Srbije.

Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke, nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.

Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.

Desetogodišnja vladavina završena 2000. godine

Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.

Bila je to prva u istoriji optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.

Dok su mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika i medicinski stručnjaci poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.

Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Istog dana više od 50.000 Miloševićevih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Sahranjen je u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće.