Dobrotu kroz krv toče

Večernje novosti

Muharem Mujanović krv dao 82 puta

RATOVI, sankcije i sumnjive privatizacije nekada uspešnih preduzeća ekonomski su opustošili Karađorđevo i Mladenovo, susedna sela nadomak Bačke Palanke. Ipak, siromaštvo je na čudesan način dovelo do preobražaja u dušama ovih ljudi, koji čine sve da spasu tuđe živote.

Posle trogodišnjeg prednjačenja komšija Mladenovljana, žitelji Karađorđeva su u 2009. godini bili najhumanije mesto u Srbiji, jer je krv dobrovoljno dalo blizu 15 odsto stanovništva ovog sela. Većinu ovdašnjeg življa čine doseljenici i potomci kolonizovanih boraca iz Bosanske Krajine, u čije biće je, kako kažu, humanost vekovima ugrađivana. Karđorđevo ima 1.012 meštana a 147 davalaca, a Mladenovo 3.358 stanovnika a 414 davalaca.

- Ovde je dobrovoljno davanje krvi deo života, a postoji i svojevrsno rivalstvo između dva sela ko će biti humaniji. Uglavnom krv daju nezaposleni, nadničari, a dogodi se da ljudi ne odu ni na njivu jer im stigne poziv od nas. Odreknu se i tog teško stečenog dinara, samo da bi pomogli drugima - kažu u Crvenom krstu.

Muharem Mujanović

(55), radnik iz Karađorđeva, rekorder u dobrovoljnom davanju krvi, prethodnog dana ostao je bez posla.

- Od jutros sam na birou, isplatili su mi plate zaostale još od 2002. godine. Sad mi ostaje da se snalazim - kaže Muharem, koji je do sada 82 puta dao krv. - Kada bi se dobijao novac za davanje krvi, to nikada ne bih radio. Ovako, osećam da činim pravu stvar. Do 1990. godine nisam mnogo mario za to, ali onda sam, kako je zlo počelo, shvatio koliko time pomažem ljudima.

Muharem ističe da je dobrovoljno davanje krvi deo porodične tradicije i hvali se kako je, pored sestre i zeta, nedavno ubedio i ženu da krene njegovim stopama.

Priče ovdašnjih ljudi širokog srca posebnu draž dobijaju na malim zakuskama koje se organizuju po završetku svake akcije dobrovoljnog davanja.

- Ljudi popiju čašicu-dve vinjaka, pojedu malo peciva i vesele se zajedno - objašnjava Ana Topić, sekretar Crvenog krsta u Karađorđevu.

Žitelji ovih sela pričaju da im ponekad smeta starosna granica za davanje krvi. Dečaci od 17,5 godina već nestrpljivo čekaju punoletstvo da bi se pridružili dedovima, kojima je teško objasniti da se posle 65 leta krv ne daje.

- Radim sa dečacima u fudbalskom klubu koji jedva čekaju da dobiju priliku i pokažu svoju humanost - priča Zdravko Zec, iz Mladenova, koji je krv dao 55 puta. - Kao i u mnogim drugim slučajevima, i moja cela porodica je uključena u davanje krvi - žena, ćerka i ja. Ljudi se ovde rađaju sa tim osećajem, pomažu jedni drugima i nekako podsećaju na pleme.

I PLOMBU MORAJU DA PLATE

ZA razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, dobrovoljni davaoci krvi u Srbiji gotovo da nemaju nikakve privilegije.

- Samo su oslobođeni plaćanja participacije, što je 30 ili 40 dinara - ozlojeđeno kaže Branislav Šobot, sekretar Crvenog krsta Bačke Palanke. - Ovi ljudi su već godinama najhumaniji u Srbiji, ali to, nažalost, nije dovoljno cenjeno. Čovek nema hleba da jede, pola sebe je već praktično dao, a ne može ni zub besplatno da izvadi.