Švedska se zamerila Ankari

Turska vlada osudila je rezoluciju švedskog parlamenta ocenjujući je kao "neosnovanu i baziranu na ogromnim greškama". Rezoluciju kojom se stradanje Jermena u Otomanskom carstvu naziva genocidom predložila je opozicija, dok joj se vladajuća koalicija u Švedskoj protivila. No rezolucija je ipak izglasana sa samo jednim glasom više, jer je neko od poslanika iz redova vladajuće koalicije u Švedskoj glasao za nju. Švedski ministar inostranih poslova, Karl Bilt, izjavio je da je izglasavanje rezolucije bilo greška i da ona ne menja stav švedske vlade koja podržava ulazak Turske u EU. Rezolucija o genocidu nad Jermenima usvojena je samo dan nakon što je nešto slično uradjeno i pred odborom spoljnopolitičkim američkog Kongresa. Turska je nakon toga povukla svog ambasadora iz Vašingtona. Turski premijer Redžep Erdoan otkazao je zvaničnu posetu Švedskoj koja je bila predvidjena za narednu sedmicu. Masovno stradanje Jermena U periodu od 1915. do 1916. godine u Turskoj, u vreme Otomanske vladavine, stradalo je na stotine hiljada Jermena nakon što su prognani iz Anatolije na istoku današnje Turske. Tokom masovnog progona Jermeni su ili ubijeni od strane vojnika ili su pak, umrli od gladi i bolesti. Vlasti u Jermeniji tvrde da je tada umrlo blizu milion i po Jermena, dok Turska kaže da taj broj ne prelazi pola miliona, kao i da je medju žrtvama bilo mnogo i Turaka. Turska prihvata da u Otomanskom carstvu za vreme Prvog svetskog rata počinjeni zločini koji su bili sastavni deo rata. Turska medjutim, ne prihvata da je bilo sistematskog uništavanja Jermena koji su hrišćani. Jermenija traži od Ankare da prizna da je nad jermenskim narodom počinjen genocid, dok turska vlada to odbija da učini. Jermenija sprovodi diplomatsku inicijativu u okviru koje traži da se ubijanje Jermena proglasi genocidom i do sada je 20 država to i uradilo.