SAD: Ljudska prava u Srbiji u najvećoj meri se poštuju, nizak stepen zaštite na Kosovu

Blic

Za razliku od prethodnih godina, kada su srpske vlasti uglavnom bile kritikovane zbog toga što nisu uhapsile dvojicu preostalih haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, u ovogodišnjem izveštaju o saradnji se govori u pozitivnom tonu.

"Vlada je nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Ova saradnja, uključujući i hapšenje i prebacivanje u Hag preostalih begunaca, proglašena je jednim od najviših prioriteta. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u svom godišnjem izveštaju Savetu bezbednosti UN da je zadovoljan saradnjom Srbije", navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

Srpski Specijalni sud za ratne zločine nastavio je suđenja za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, a vlada je, kako se ocenjuje u izveštaju, načinila izvestan napredak u saradnji sa susednim zemljama, Međunarodnom komisijom za nestale osobe i drugim međunarodnim organizacijama.

U veoma detaljnom izveštaju o Srbiji ukazuje se, međutim, da je bilo slučajeva kršenja ljudskih prava, poput preterane upotrebe policijske sile, korupcije u policiji i pravosuđu, dugotrajnih sudskih sporova, pritisaka na novinare, organizacije za zaštitu ljudskih i svih drugih kritičara vlasti, kao i slučajeva etničke, verske i polne diskriminacije.

Stejt department ukazuje da su sudovi u Srbiji, uprkos ustavnim garancijama za njihovo nezavisno funkcionisanje, i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.

"Posmatrači veruju da je pravosudna reforma, a posebno zamena sudija imenovanih još u Miloševićevo vreme, suštinska za iskorenjivanje korupcije", navodi se u izveštaju, ali se dodaje da su grupe za zaštitu ljudskih prava i nezavisno udruženje sudija kritikovali činjenicu da je parlamentu data kontrola nad imenovanjem sudija.

Sudije i tužioci, posebno oni koji se bave slučajevima organizovanog kriminala i ratnih zločina, često su dobijali pretnje smrću i bili izloženi fizičkim napadima, navodi Stejt department.

U izveštaju se Vlada Srbije kritikuje što ni prošle godine nije načinila nikakav pomak u usvajanju zakona o restituciji i povraćaju oduzete imovine građanima.

Mediji i novinari u Srbiji su slobodni, ali je bilo izveštaja o mešanju vlasti u slobodu medija, mada novinari i štampa nisu bili sprečavani da kritikuju vladu, ni javno ni privatno. Navedeno je da je većina štampanih medija nezavisna i u privatnom vlasništvu.

U izveštaju se podseća na izveštaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije iz aprila 2008. godine u kojem se ukazuje na "postojanje klime neprijateljstva prema nacionalnim i etničkim zajednicama koje predstavljaju 25 do 30 odsto stanovništva, uključujući Mađare, Bošnjake, Rome, Slovake, Rumune, Vlahe, Bugare, Hrvate, Albance i druge".

"Nasilje i diskriminacija protiv gejeva, lezbijki, biseksualaca i transeksualaca je ozbiljan problem. Društvena percepcija homoseksualnosti je i dalje negativna. Više srpskih neonacističkih veb sajtova i foruma imalo je anti-homoseksualnu sadržinu", navodi se u izveštaju.

"Pripadnici homoseksualne zajednice i dalje su meta napada. Psiholog Žarko Trebješanin procenio je da 25 odsto stanovništva veruje da je homoseksualnost bolest i da treba da bude lečena", dodaje Stejt department i podseća da je "gej parada" zakazana za 20. septembar prošle godine morala da bude otkazana zbog straha od nasilja.

SAD: Nizak stepen zaštite ljudskih prava na Kosovu

Trgovina ljudima, slučajevi politički i etnički motivisanog nasilja, neefikasno pravosuđe i veliki broj interno raseljenih lica predstavljaju ozbiljan problem na Kosovu, navodi se u večeras objavljenom izveštaju Stejt departmenta za 2009. godinu o stanju ljudskih prava u južnoj srpskoj pokrajini.

Na Kosovu je izostao progres po pitanju povratka interno raseljenih lica svojim domovima, zabeleženi su brojni slučajevi nasilja i diskriminacije žena, trgovine ljudima, pre svega žena i dece koji su odvođeni u seksualno roblje. Na Kosovu je registrovana i izražena antipatija prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, naveo je Stejt department.

U izveštaju se ističe da su tokom prethodne godine na Kosovu zabeleženi jedan smrtni slučaj i šest povreda izazvanim eksplozijama oružanih naprava i nagaznih mina, zaostalih iz rata tokom 1998-1999. godine. Zabeleženi su i slučajevi korupcije, kao i mešanje vlade u poslove sudstva i vojsku.

Stejt department navodi da su se i kosovski mediji suočili sa teškoćama i preprekama u prikupljanju informacija od vlade i javnih institucija.

Prema podacima UNHCR na kraju 2009. godine na Kosovu je bilo 19.695 raseljenih lica, od kojih su 52 odsto kosovski Srbi, a 38 odsto kosovski Albanci. Od 4.100 lica raseljenih u neredima iz 2004. godine, oko 1.200 njih i dalje imaju status interno raseljenih lica, stoji u izveštaju.

Na Kosovu su registrovani i različiti oblici socijalnog nasilja, zatim diskriminacije osoba sa posebnim potrebama, nasilje i netrpeljivost zasnovana na seksualnoj orijentaciji, kao i rad dece na crno. Politički motivisanih ubistava ili otmice ljudi nije bilo, navedeno je u izveštaju.

Od januara do novembra prošle godine, na Kosovu je 856 ljudi bilo žrtva nasilja, od toga 681 žena i 175 muškaraca. Takođe, tokom prošle godine u 125 slučajeva žrtve su bila deca - 74 devojčice i 51 dečak.

Privremene kosovske institucije prošle godine nisu usvojile nijedan zakon koji reguliše oblast zaštite prava radnika. Prosečna mesečna zarada je bila 230 evra u javnom sektoru i 280 evra u privatnom sektoru, dok je nezvanična minimalna zarada iznosila 80 evra, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.