Dva striktno povezana muzička sveta

Šopen i džez, kako vreme odmiče, izgleda da se neodoljivo privlače sve više! Bilo da razmatrate aktuelne karijere nekih solističkih pijanističkih heroja ili tek sporadične takve angažmane drugih umetnika, rezultat je manje više isti - Šopen i džez odistinski idu zajedno.

Poljski pijanista Andžej Jagodinski (1953), čovek koji je svoj muzički život započeo zapravo kao hornista, u međuvremenu je otkrio da bez klavirskih dela svog velikog sunarodnika jednostavno ne može. Danas je on lider Trija koji nosi njegovo ime i u kome klavir, bas i bubnjevi sa zaostavštinom Frederika Šopena postupaju tako da njena džez preobuka u njihovoj verziji nikako ne može i da naudi njenoj jedinstvenoj i dobro znanoj srži. Godina u kojoj obeležavamo 200. Šopenov rođendan čini se kao izvanredna prilika za Beograd da, posredstvom Druge prolećne klavirske fešte u organizaciji Jugokoncerta, ne samo čuje probrane pravoverne seriozne interpretacije kompozicija ovog znamenitog stvaraoca u periodu od 13. do 15. marta u svečanoj sali Muzičke škole „Stanković“ i Sava centru, već i da se istovremeno obavesti kako on to može takođe da izgleda u jednoj ovako originalnoj sviračkoj praksi. Andžej Jagodinski Trio nastupa sutra u foajeu Sava centra u 21 sat.

Birajući baš Šopenovu muziku za izvođenje, da li ste ijednog časa osetili ogromnu odgovornost koja leži na vama, makar najzad i zbog činjenice da ste i sami Poljak, a na stranu impozantan broj antologijskih interpretacija njegovih dela do sada?

- Mislim da to nije bila tako teška obaveza, naročito ako na vreme uvidite koliko je važno na koji način se sa njegovom muzikom postupa. Po mom mišljenju, treba to uraditi tako da pristup što više korespondira s originalom, a ja se iskreno nadam da smo sa svoje strane u tome potpuno uspeli.

Ne samo da ste odabrali Šopena, već ste odlučili dakle i da ga džezirate! Da li je bilo ikakvog „mrštenja“ onih klasičnih ljubitelja muzike na račun ovakvog žanrovskog postupka kojem ste ga podvrgli?

- Moram da priznam da sam u samom početku prilično strepeo od svega onoga što bi kao reakcija iz tog „klasičnog“ muzičarskog sveta moglo da usledi. No, komentari najzad uopšte nisu bili negativni, pokazivala se u stvari na neki način čak i svojevrsna naklonost. Verujem da to ima veze s već gorepomenutim stavom u vezi postupanja sa Šopenovom muzikom. Ova moja verzija nije se sukobljavala toliko mnogo sa onom izvornom.

A kako ste uopšte došli na to da ukrstite Šopena i džez?

- Pa, to su po meni uvek i bila dva striktno povezana muzička sveta. Kod Šopena, recimo, nailazimo na pravo obilje harmonskih i melodijskih činjenica kojima su i džez muzičari veoma spontano skloni.

Šta možemo očekivati na repertoaru vašeg beogradskog koncerta?

- Napravićemo izbor džez aranžmana njegovih nokturna, mazurki i etida koje smo snimili na naša tri albuma Šopenove muzike. U svakom slučaju, može da se dogodi da posetioci koncerta čuju i nešto sa našeg poslednjeg CD izdanja - njegovu Sonatu b-moll.