Oličenje umetnika transkulturološkog identiteta

Beograd - Kulturni život Beograda sredinom ove nedelje obeležili su događaji vezani za jednu od vodećih srpskih umetnica prve polovine 20. veka Milenu Pavlović Barili (1909-1945).

Na izložbu radova studenata Fakulteta primenjene umetnosti „Odraz - Nova značenja Milene Pavlović Barili“ u Muzeju primenjene umetnosti (FPU) nadovezali su se u istom prostoru, u utorak i sredu, predstavljanje knjige o ovoj umetnici „Pro futuro-Teme, simboli, značenja“ i Međunarodni skup „Milena Pavlović Barili u fokusu različitih umetnosti - novi pluralizam značenja“.

Izdavačka kuća Hesperiaedu, zaslužna za sva tri pomenuta događaja, uspela je da umetnost Milene Pavlović Barili, čija je 100-godišnjica rođenja obeležena 2009, zadrži u žiži interesovanja kulturne javnosti i u 2010, kada se navršava šest i po decenija od njene smrti. Glavna nit traganja za Milenom, istkana pre desetak godina iz knjige „Aquae Passeris“ (doživela je tri izdanja), zahvaljujući idejama njenog autora Adele Macola, razgranala se sada do višedisciplinarnog proučavanja i novog vrednovanja slikarskog, modnog, dizajnerskog, kostimografskog, poetskog dela i života Milene Pavlović Barili, čije stvaralaštvo i put, prema tvrdnjama pojedinih istoričara umetnosti i filozofa, može porediti s Fridom Kalo i Nikolom Teslom.

Milena Pavlović Barili je, kako se čulo na međunarodnom skupu, u Muzeju primenjenih umetnosti, oličenje „višepripadnog umetnika transkulturološkog identiteta“. Poslednjih decenija postala je i inspiracija i glavna junakinja mnogih književnih dela. Prema rečima Magdalene Koh sa Univerziteta u Vroclavu (Poljska), Milena Pavlović Barili je „trčala ispred svog vremena, a stigli smo je tek na 100. godišnjicu njegovog rođenja i 65. godišnjicu smrti“.

- Želimo da ovim knjigama privučemo i druge da istražuju umetnički opus i delo Milene Pavlović Barili, da to posle jubileja ne bude zatvorena priča, jer je ona izuzetna pojava u našoj kulturi - kaže Zorica Stablović Bulajić, direktor i glavni urednik Hesperiaedu.

Otkriće 13 njujorških skica

Drugi tom trilogije o Mileni Pavlović Barili odškrinuo je njen gotovo neistražen njujorški period. Za neočekivano otkriće - 13 Mileninih njujorških skica, gotovo slika, koje se nalaze u privatnoj kolekciji - zasluga pripada istoričaru umetnosti Irini Subotić. Ona veruje da je reč je o nacrtima kostima za Menotijev balet „Sebastijan“ i Šekspirov „San letnje noći“. Kako navodi Irina Subotić, Milena Pavlović Barili „radila je nacrte kostima za najznačajniji krug umetničkih ličnosti koje u Njujorku stvarale teatar, operu, balet, muziku 20. veka“.