Zašto Nemačka krije Ajhmanov dosije?

e-Novine

Odredba o tajnosti dosijea je sada izazvana pred sudom od strane novinara u procesu protiv Nemačke tajne službe (BND), pod čijom ingerencijom je 4.500 strana dokumenata o nacističkom zločincu.

Federalni sud u Lajpcigu, po navodima nedeljnika Der Spiegel, trenutno istražuje skoro 4.500 stranica tajnih dokumenata koja se bave arhitektom Hitlerovog plana za progonom i ubistvo Jevreja u Evropi. Sud će po navodima tog lista uskoro odlučiti da li su dokumenta i dalje važeća i da li su u skladu sa nemačkim zakonom o slobodi informacija. Tri sudije koje su zadužene za slučaj su jedini koji trenutno imaju pristup dokumentima.

„Ono što je posebno interesantno je količina papirologije koju vlada prikriva“ – kaže advokat Remo Klinger, čija advokatska kuća zastupa novinarku Gabrijel Veber pred sudom u Lajpcigu.

Nemačka tajna služba se brani argumentom da su podaci o Ajhmanu tajna zbog informacija koje su dostavile o tom slučaju neimenovane „strane obaveštajne agencije“. To će po njihovom mišljenju odvratiti druge tajne služe da dele informacije sa BND u budućnosti. Nemačka tajna služba je već saopštila da informacije nisu došle iz američkih izvora ali se veruje da su dobijene od izraelskog Mosada, čiji su agenti uhapsili Ajhmana u Buenos Ajresu 1960. godine. On je nakon toga odveden u Izrael gde je osuđen i obešen.

Uki Goni, poznati argentinski novinar i ekspert za nacističke begunce u izjavi za Der Spiegel kaže da su navodi o stranim obaveštajnim službama samo paravan.

„Oni lako mogu da prebrišu ime tajne službe ili izvora informacija. Dokumenta neće biti neprijatna ni za jednu tajnu službu već za Nemačku samu“ – smatra on i dodaje da bi skidanje tajnosti sa dosijea otkrilo nepoznat nivo dosluha između nemačkih vlasti i odbeglih nacista. U svojoj knjizi Goni opisuje nivo opuštenosti odbeglih nacista u Buenos Ajresu za vreme Peronovog režima, koji se nisu ni trudili da sakriju svoju prošlost, već su se u gradskim pivnicima pozdravljali sa ispruženom rukom. Goni kaže za Der Spiegel da Ajhman nije imao potrebu da se krije u takvoj zajednici, što potvrđuje time da je nemačka ambasada izdala pasoš njegovoj ženi i deci na njihovo pravo ime, kao što je to uradila i sa zloglasnim nacističkim doktorom Mengeleom.

Advokat Rajner Gaulen smatra da bi najzanimljivija informacija iz Ajhmanovog dosijea mogla da bude opis njegovog bega iz Nemačke. „On je bio veoma pričljiv u Jerusalimu – znao je da će svakako umreti“ – kaže Galen za Der Spiegel. Po njemu, Ajhman je u detaljima ispričao ko mu je pomogao da pobegne iz Nemačke a kasnije i Evrope. „Postoje ozbiljne indicije da mu je pomogao neko iz Nemačke, Italije i Vatikana“ – kaže on.

Nekadašnji agent nemačke tajne službe Vilhelm Dietl u svojoj knjizi o Ajhmanovoj otmici iz Argentine kaže da je tužilac za Aušvic i javni frankfurtski tužilac Fric Bauer stalno putovao u Izrael kako bi prenosio informacije o Ajhmanu, jer nije imao poverenje u svoju vladu. I Bauerov biograf Irmtrud Vojak se slaže sa tom tvrdnjom, jer tvrdi da su se tada mnogi nekadašnji nacisti nalazili u vrhu nemačke vlasti.

„Na kraju krajeva, Verner Junker, bivši nacista je bio ambasador u Argentini“ – napisala je ona. "Bauer se plašio da bi neko iz vlasti mogao da obavesti Ajhmana da je na meti."