Srbiji teško bez Zorana

Glas javnosti

BEOGRAD - Demokratski i evropski put kojim Srbija danas ide pravac je koji je u svojim vizijama trasirao Zoran Đinđić, ocenjuju ministri i saradnici pokojnog premijera, ali se slažu da je njegovo ubistvo nenadoknadiv gubitak. Sedam godina od ubistva prvog demokratskog premijera i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije navršava se danas.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, veruje da bi Srbija danas drugačije izgledala da je premijer živ.

Patriotizam

Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".

Velja: Bio sam njegov ljubimac

Lider Nove srbije Velimir Ilić kaže da je Srbija sedam godina posle ubistva premijera Đinđića u "potpunom rasulu".

- Ništa nije urađeno po pitanju demokratije, makroekonomije, investicija... svega onog za šta se Zoran borio. Iako je bio moj saborac, ja njegov ljubimac, zamerao sam mu to što, iako smo se zajedno borili za promene, nikada nije ispunio obećanje da budem predsednik Srbije umesto Milutinovića - priznaje Ilić.

Jovanović: Pokazali smo sve slabosti

Lider LDP Čedomir Jovanović smatra da je prethodnih sedam godina napuštena politika kontinuiteta, a da aktuelna vlada pokazuje isuviše slabosti u osnovnom poslu, koje je Đinđić nazivao beskompromisnim reformama.

- Dosta se promenilo od ubistva Đinđića i od tada je društvo pokazalo sve slabosti koje je Đinđić svojom politikom pokušao da savlada - poručuje Jovanović.

Pokrenut točak reformi

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.

Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji.

Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti. Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

- Ubistvo premijera Đinđića je, bez dileme, nenadoknadiv gubitak za Srbiju. Demokratski i ekonomski uzlet dugujemo vizionaru i strategu demokratske revolucije - ističe Milosavljević.

Vladan Batić kaže da sedam godina posle ubistva Đinđića Srbija stidljivo, sporo i samo na međunarodnom planu počinje da se pomera napred.

- Nakon formiranja vlade 2004. godine rekao sam da će vladu Zorana Đinđića praviti od blata - navodi Batić.

Branislav Lečić smatra da je Srbija po ko zna koji put zastala.

- Srbija je usporila i samim tim to nije ono što je Zoran hteo. Da je živ, napravili bismo troskok i bili bismo u EU - kategoričan je Lečić.

Radmila Hrustanović kaže da je Đinđić bio jedinstven čovek.

- Plenio je znanjem i liderstvom, i nekako su svi bili iza njega. Istina je da je Srbija na tom njegovom putu stala 2003. godine i da se sporo odmiče u evropskim integracijama i nekim drugim stvarima - ističe Hrustanovićeva.

Mile Isakov tvrdi da se nije bitnije odstupilo od politike Zorana Đinđića.

- Ne mislim da se išta bitno promenilo. Nije se bitno odstupilo od Đinđićeve politike. Ono što je on radio, radili su i njegovi učenici, koji, nažalost, nisu tako vešti i sposobni kao što je bio on - kaže Isakov.

Žarko Korać ocenjuje da je Srbiji danas mnogo teže bez Zoranovog optimizma, hrabrosti i odlučnosti da se konfrontira sa onima koji ne žele da se zemlja menja.

- Zoran nije bio čarobnjak koji bi mogao sve to preko noći da promeni, ali je imao nepokolebljive hrabrosti da se suoči sa onim što ne valja i pokaže šta treba promeniti. Da je premijer ostao živ, Srbija bi bila dalje u demokratskom razvoju - zaključuje Korać.

Nasleđeni problemi

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države. Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja, kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".

"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić obraćajuhi se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.

- Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj - poručio je Đinđić.

Pionir demokratije

Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik. Bio je od 1945. prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda kada je izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno". Na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.

Šetnja za Zorana

Demokratska stranka obeležiće danas sedmu godišnjicu ubistva Zorana Đinđić. Demokratska omladina u 10 sati organizuje šetnju do groba Zorana Đinđića u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, od Vukovog spomenika, gde će se prethodno okupiti. Supruga pokojnog premijera Ružica Đinđić, predsednik Srbije i DS Boris Tadić, članovi, prijatelji i funkcioneri DS, odaće poštu i položiti vence na grob Zorana Đinđića. Potom će, u 11 sati, na Đinđićev grob venac položiti stipendisti Fonda "Dr Zoran Đinđić".

U 12.45 u Narodnoj biblioteci Srbije Fond "Dr Zoran Đinđić" predstaviće novo izdanje Đinđićeve knjige "Jugoslavija kao nedovršena država", kao i digitalne kolekcije knjiga, naučnih članaka i prevoda Zorana Đinđića. Na skupu će govoriti premijer Mirko Cvetković i upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić.

Finale takmičenja u besedništvu u čast Zorana Đinđića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu počeće u 14 sati.

LDP će nastaviti obeležavanje skupom u Domu sindikata u 17 sati, na kome će govoriti predsednik te partije Čedomir Jovanović i drugi.

Zoranove besede

- Postoje nepopularne ili neuspešne reforme. Ne postoje popularne a uspešne reforme

- U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva

- Moto koji me vuče napred je - nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži

- Nisam došao na ovo mesto da budem popularan. Došao sam da obavim istorijski posao - uvođenje reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red je uvek nepopularan

- Možda ćemo po pitanju Haga ponovo doći u situaciju da biramo - da li idemo svojim putem u pustinju ili u Evropu. Ja sam za Evropu

- U Srbiji je rizičnije biti policajac ili sudija, nego kriminalac

- Ako MMF kaze da će sutra biti sreda i mi znamo da će biti, da li treba mi da kažemo, pošto to nameće MMF, da sutra nije sreda

- Tačno je da su kosovski Albanci imali podršku iz inostranstva, ali smo im mi namestili loptu na penal. Gde bi oni mogli da daju gol da im lopta nije na penalu?!

Autor:

G. J.