Stejt department: U Srbiji korupcija i diskriminacija

Mondo

Navodi se da je Vlada Srbije nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, ali da su dvojica preostalih optuzenika - Goran Hadžić i Ratko Mladić i dalje na slobodi.

Ukazuje se da su sudovi u Srbiji, uprkos ustavnim garancijama, i dalje podložni korupciji i političkom uticaju. Kako se navodi, posmatrači veruju da je za "iskorenjivanje korupcije" sustinška reforma pravosuđa, posebno zamena sudija koji su imenovani u doba Slobodana Miloševića.

Sudijama i tužiocima, naročito onima koji se bave slučajevima organizovanog kriminala i ratnim zločinima, prećeno je smrću i bili su izloženi fizičkim napadima, piše u izveštaju.

Takođe se navodi da tokom protekle godine Vlada Srbije nije postigla napredak u usvajanju zakona o restituciji i povraćaju oduzete imovine građanima.

Stejt department navodi da mediji nisu bili ograničeni ili sprečeni u kritikovanju vlade i ocenjuje izveštavanje državne televizije RTS kao objektivno mada, kako se ističe, "vlada ima značajan uticaj na RTS i javni servis Radio televizije Vojvodine".

U izveštaju se ističe da su policijske istrage i sudski postupci u vezi sa napadima na novinare često bili "dugi i neefikasni" i podseća se da je ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i dalje nerazrešeno.

Tokom godine neki novinari i medijske organizacije su bili žrtve vandalizma, zastrašivanja i fizičkih napada zbog izveštavanja i prenošenja stavova koji nisu popularni kod vlade i desno orijentisanih elemenata društva, na primer kada su u pitanju hapšenje i izručivanje begunaca optuženih za ratne zločine.

Nije zabeleženo ograničavanje u pristupu internetu od strane vlasti, mada je bilo nekoliko izolovanih prijava o kontrolisanju internet pošte, navodi se u izveštaju.

U odeljku o slobodi okupljanja i udruživanja, navodi se da su srpske vlasti "u praksi obično poštovale" te slobode, ali se ističe da su pripadnici gej populiacije odustali od Parade ponosa planirane za 20. septembar, nakon što im je vlada iz bezbednosnih razloga zabranila da održe skup na željenom mestu.

Navodi se da su domaće i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava radile bez ograničavanja od strane vlasti, ali da su često "meta uznemiravanja i pretnji zbog izražavanja kritičkih stvavova na račun vlade ili stavova koji nisu u skladu sa nacionalističkim pogledima po pitanju Kosova, Haškog tribunala ili ratova 1990-ih".

U izveštaju se navodi da su u Srbiji tokom godine zabeleženi problemi seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja dece, da je bilo prijavljenih slučajeva trafikinga, kao i da su pripadnici gej populacije i dalje na meti napada.

Navodi se i da Romi čine 1,4 odsto stanovništva u Srbiji, ali da su i dalje "najranjivija manjina i da su često na meti verbalnog i fizičkog maltretiranja, policijskog nasilja i diskriminacije". Romska deca u Srbiji imaju ograničen prisup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju i zaštiti od porodičnog nasilja, piše u izveštaju.

Stejt department navodi podatke Komesarijat za izbeglice UN u Srbiji živi 205.835 raseljenih lica sa Kosova i ukazuje da, iako vlasti nastavljaju da zatvaraju kolektivne centre, raseljeni i dalje borave u neadekvatnom smeštaju.

Prošle godine na Kosovu su zabeleženi brojni problemi: slučajevi povreda i pogibija od neeksplodiranih eksplozivnih sredstava, korupcija, mešanje izvršne vlasti u sudsku, slučajevi politički i etničkog motivisanog nasilja i netrpeljivost prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

U izveštaju se navodi da je prošle godine zabeležen slab povratak raseljenih svojim kućama, a posebno se naglašava diskriminacija manjinskih zajednica.

Među glavnim problemima ističe se diskriminacija žena u društvu, seksualno zlostavljanje i trgovina ženama, kao i društvena diskriminacija na osnovu seksualnog opredeljenja i osoba sa posebnim potrebama.

(Beta)