Bajatović: Dug Srbijagasu 17,5 milijardi dinara

RTV

Od toga je dug Beogradskih elektrana pet milijardi dinara, rekao on je novinarima u Kragujevcu.

On je kazao da gas neće poskupeti do kraja ove grejne sezone i od jeseni najavio nov način obračuna potrošnje tog energenta.

"Po osnovu rasta kursa dolara mi bismo već sada mogli da tražimo povećanje cene gasa, ali je stav Vlade Srbije i resornog ministarstva da ne bude povećanja do kraja grejne sezone", rekao je Bajatović u Kragujevcu, gde je sa predstavnicima lokalne samouprave potpisao memorandum o razumevanju na izgradnji magistralnog gasovoda Kragujevac-Kraljevo. Bajatović je dodao da nov način obračuna potrošnje gasa, koje će to preduzeće uraditi u saradnji sa Agencijom za energetiku, treba da omogući "da u toku kvartala svako može u dinar da izračuna koliko će ga koštati grejanje na gas".

Direktor Srbijagasa je kazao da, iako ima slučajeva da se domaćinstva ali i industrija isključuju sa gasovodnog sistema, to preduzeće ne beleži pad potrošnje gasa, gledano po isporučenim količinama energenta.

Bajatović je istakao da Javno preduzeće Srbijagas ponovo ima problema u tekućoj likvidnosti.

Poslovodstvo Srbijagasa se, kako je rekao, nada da će to državno preduzeće, uz pomoć banaka i adekvatnih kreditnih linija, "uspeti da prepliva ovu sezonu".

Bajatović je istakao da će Srbijagas morati već od jeseni da napravi "ozbiljniji finansijski pristup".

"Želimo da Srbijagas smanji devizne rizike kroz kupovinu gasa unapred a sa Agencijom za energetiku ćemo da uradimo novi način obračuna i u toku kvartala će svako moći da tačno u dinar izračuna koliko će ga koštati gas", rekao je on.

Bajatović je dodao da preduzeće Srbijagas nikad nije transparentnije prikazivalo cene gasa i troškove.

"Preduzeli smo set mera sa resornim ministarstvom, Vladom i Agencijom za energetiku da se zaista zaračunavanje troškova po osnovu isporuke gasa, koji nije jeftin, svedu na minimum", rekao je generalni direktor Srbijagasa.

Bajatović je rekao da će, posle završetka skladišta u Banatskom Dvoru i izgradnje još jednog skladišta, u srednjebanatskom mestu Itebej, u Srbiji moći da se skladišti dve milijarde metara kubnih gasa.

"To znači da bi kupovina gasa i kvalitet ugovora, kako s ruskim partnerima tako i kupovina na slobodnom tržištu u perspektivi mogli da utiču na obaranje cene koju plaćamo da bi taj gas mogli da koristimo" rekao je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

On očekuje da će potpuna gasifikacija Srbije biti završena do 2015. godine, kada bi trebalo da bude izgrađen i gasovod Južni tok.

Govoreći o investicijama Srbijagasa u narednom periodu, on je rekao da je za završetak gasifikacije u celoj zemlji, ne računajući izgradnju dva skladišta, potrebno još 450 miliona evra.

Bajatović je najavio "da će svi postojeći projekti o gasifikaciji biti preispitani, i da će se raditi nova studija izvodljivosti, kako bi se utvrdile realne potrebe potrošača".

Prema njegovim rečima, u Srbiji će do kraja godine početi izgradnja još jednog skladišta - Itebej, što podrazumeva i izgradnju gasovoda prema Batajnici.

Prva faza izgradnje tog skladišta biće završena do kraja naredne godine i to će sa kapacitetom u Banatskom Dvoru omogućiti da se u Srbiji skladište dve milijarde kubnih metara gasa.

"Vrednost projekta izgradnje drugog skladišta iznosi 105 miliona evra, od čega će nam 75 miliona odobriti Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), a preostali iznos sredstava obezbedićemo mi", rekao je Bajatović.

Na pitanje novinara o problemima na izgradnji Južnog toka, Bajatović je ocenio "da nije reč o problemima već o pregovaračkom procesu u kome svako gleda da svoju poziciju bolje postavi i da potpiše što bolje ugovore".

"Sumnjam da će se bilo ko odreći velikih tranzitnih zarada i novih energetskih mogućnosti zarad nekakvih ideologija i politike", rekao je Bajatović i dodao da ne veruje da će se Bugarska odreći praktično dve milijarde evra na ime taksi, koliko bi godišnje zarađivala po postojećem projektu Južnog toka kroz tu zemlju.

Bajatović je rekao i da gasovod "Nabuko" u ovom trenutku nije realan projekat, jer se još ne zna "kako bi bio rađen i čime bi bio punjen".

"Potrebe za gasom u Evropi rastu, Južni tok nije preraspodela količine gasa, to su nove količine gasa iz centralne Azije i Rusije", rekao je Bajatović i dodao "da u ovom momentu, ali gledano i na jedan duži vremenski period od desetak godina, iz centralne Azije ne postoje drugi transportni sistemi osim ruskih i onih koji idu kroz Ukrajinu, kako bi gas došao do Evrope".