Viši limit za zaduživanje

Večernje novosti

MINISTARSTVO ekonomije i regionalnog razvoja pregovara sa Narodnom bankom Srbije da omogući građanima da svoje plate opterete ratama kredita umesto sadašnjih 30 na 40, pa i 50 odsto, kako bi mogli da se više zaduže. Na ovaj korak država se odlučila kako bi stanovništvo moglo da koristi zajmove u dinarima pod povoljnim uslovima, uz subvenciju i da tako pospeši potrošnju a samim tim i proizvodnju.

Ovo je u javnosti izazvalo oprečna mišljenja. Bankari smatraju da je to dobar potez, dok ekonomisti upozoravaju da je zaduženost građana već dovoljno velika i zabrinjavajuća.

Keš krediti koje je predložilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odobravaće se na tri godine sa počekom od godinu dana. U tom periodu plaćaće se samo kamata, dok će glavnica pozajmice mirovati.

Maksimalni iznos ovih zajmova je 300.000 dinara, a kamata koja je predviđena za građane iznosiće osam odsto, dok će drugi deo kamate od pet odsto dotirati država. Ove kredite moći će da koriste zaposleni sa primanjima do 80.000 dinara. Ukoliko se neko odluči za zajam od maksimalnih 300.000 dinara, u prvih 12 meseci otplaćuje samo kamatu od oko 2.000 dinara, a u naredne dve godine punu ratu od 13.000 do 14.000 dinara.

- Mnogi građani su već prezaduženi, i pokušavaju da refinansiraju zajmove, da produže rok otplate i da umanje rate, odnosno kreditno su nesposobni za nove zajmove - kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Banke će biti oprezne kod odobravanja novih pozajmica, jer rizik otpuštanja u realnom

sektoru u prvoj polovini ove godine se ne smanjuje. I treća, najvažnija stvar - građani koji su se već zadužili neće ulaziti u nove zajmove zbog krize, koja i dalje traje, već pokušavaju da štede.

NBS je do sada imala kočnice kako bi zaustavila prebrzo zaduživanje, ali je od kraja prošle godine počela da popušta kaiš, prvo smanjenjem referentne kamate, a zatim i smanjenjem obavezne rezerve bankama.

- Možemo da kažemo da su se te mere do sada pokazale odlično - ističe Vladimir Marković, potpredsednik Findomestik banke. - Sa druge strane, imajući u vidu da u periodima usporenog privrednog rasta (kao sada) postoji potreba za pospešivanjem potrošnje, pa samim tim ima logike da dođe do određene relaksacije uslova za odobravanje kredita.

Kako kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke, u trenutku donošenja mere o ograničenju dozvoljenog kreditnog opterećenja zarada građana na 30 odsto, ta mera je imala svoje ekonomsko opravdanje, ali sada, u situaciji kada postoji ozbiljan pad privrednih aktivnosti, svako stimulisanje kupovne moći građana je dobrodošlo.

- Uz subvencionisanje kredita, povećanje dozvoljenog kreditnog opterećenja će kredite učiniti dostupnim još većem broju građana, a povećanje tražnje će svakako imati pozitivne efekte ne samo bankarski već i na realni sektor - smatra Rebić. - Mišljenja smo da većina klijenata neće doći u situaciju da preuzmu obaveze koje kasnije neće moći da servisiraju.

NBS JOŠ RAZMATRA

SVE mere koje NBS donosi podređene su ostvarivanju njenog osnovnog cilja, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena - ističu u centralnoj banci. - Povećanje tekuće potrošnje bi, međutim, moglo doprineti povećanju tekućeg platnog deficita zbog rasta uvoza, kao i rasta inflacije, što bi uticalo na povećanje referentne kamatne stope i samim tim bi sve dinarske zajmove učinilo još skupljim.

NBS razmatra mogućnosti donošenja dodatnih mera kojima bi unapredila proces deevroizacije, a kojima bi, između ostalog, podstakla i banke da u većoj meri i po povoljnijim uslovima odobravaju dinarske kredite u odnosu na kredite sa deviznim znakom. Sve ove mere NBS će razmotriti i sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, imajući u vidu obaveze koje je Srbija preuzela prema ovoj instituciji. Narodna banka takođe smatra da će, nezavisno od regulative NBS, glavni kriterijum za odlučivanje o dodatnom zaduživanju, i za banke i za građane, biti oprezno procenjivanje realnih mogućnosti.