Prosečnom Srbinu Milošević duguje 57.331 evro!!!

Press

s

b2

** Penzije veće od zarada 1996 i 1997, kada je Milošević podmićivao glasačku mašinu zbog protesta u Srbiji

Uputstvo za upotrebu: Ovo se odnosi na prosečnu zaradu u Srbiji koja je trenutno 300 evra. Znači, ukoliko je tvoja plata na primer 600 evra, na platnoj listi ti nedostaje 57.331 x 2, ili tačno 114.662 evra...

Prosečnom zaposlenom Srbinu Slobodan Milošević duguje 57.331, a penzioneru 35.191 evro, izračunali su ekonomisti za Press nedelje. To je, naime, razlika između potencijalnih plata i penzija koje bi bile ostvarene da je Srbija pre dve decenije krenula u reforme, a ne u rat.

a

Dobro je, makar ne dugujemo

Da smo uspeli da izbegnemo ratove, a da smo se 1995. ili 1996. okrenuli privlačenju stranih investicija, sada bi naš BDP bio za 15 odsto veći nego 1989. godine, kaže Miroslav Zdravković.

- Ako ima nešto pozitivno u tome što se naša zemlja kasnije otvorila za privlačenje stranih finansija, onda je to što bi nam u tom slučaju spoljni dug danas bio daleko veći, kao u Grčkoj, Mađarskoj i Rumuniji. Sada je zvanični dug oko 22 milijarde evra, a bio bi između 60 i 100 milijardi. Zanimljivo je da smo najveće plate imali 1979. godine, kada je plata, prevedena u evre, iznosila 275 evra, što je kao sada 550 - priča Zdravković.

Predsednik SPO-a Vuk Drašković i predvodnik demonstracija 9. marta 1991. kaže da je danas jasno da je obaranje režima bio uslov za politiku razuma, izbegavanja raspada zemlje, krvavog rata i lošeg života koji su pretrpeli građani.

Američki spas od pet milijardi dolara

On tvrdi da su Amerikanci 1991. godine nudili finansijsku podršku od oko pet milijardi dolara za spas Jugoslavije, a uz to su dolazile i političke garancije da će Jugoslavija ubrzano ući u EU.

- Najveći krivac što se to nije dogodilo bio je režim u Beogradu, odnosno Slobodan Milošević. Arogantno je sve to odbijao, kao i ponude za preuređenje Jugoslavije, koje su stizale iz same zemlje. Ne zaboravimo da je prva ponuda stigla iz Zagreba i Ljubljane da se Jugoslavija preuredi u asimetričnu federaciju, tako što bi Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija bile u jednoj čvrstoj federalnoj vezi, a u konfederalnoj sa Hrvatskom i Slovenijom - priseća se Drašković

On kaže da nema dileme da bi on to prihvatio. Ali Milošević je sve to odbio... Kao i predloge o konfederaciji šest republika, ponudu iz Sarajeva o mini-Jugoslaviji. I onda je krenuo rat, građani su pokradeni na deviznoj štednji, Zajmu za privredni preporod. Desili su se Jezda i Dafina, sankcije...

b2

Nematerijalne stvari - poginuli i bolesni, rasturene porodice, prekinute studije, pobegli iz zemlje, propuštena putovanja - nije moguće izračunati, ali nam ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, vrlo jednostavno izvodi računicu da bi naša ekonomija bez Miloševića 1990. danas bila dva puta veća.

On objašnjava da je Srbija od 1990. do 2008. imala 10 godišnjih BDP-a iz 1989. godine, a svetska ekonomija 25, što znači da smo izgubili 15 godišnjih BDP-a iz 1989. godine! Kada ove indekse prevedemo u evro iz 2007. godine, ukupno realizovani BDP Srbije iznosio je 501,7 milijardi evra, a po svetskoj dinamici mogao je da bude 1.213,5 milijardi evra, pa normalnim jezikom to znači da nas je Milošević kao državu koštao 711,8 milijardi evra!

b

Drašković: Nije mogao da padne 9. marta

- Milošević režim nije mogao da padne 9. marta, jer ga je u tom času podržavalo i obožavalo oko 80 odsto građana Srbije i svi Srbi u Bosni, Hrvatskoj... Jedini način da on tada padne bio je vojni puč. Tadašnja armija, međutim, bila mu je slepo odana i 9. marta je izvela tenkove, ne protiv njega, nego na one koji su bili protiv Miloševića. Tada se ništa nije moglo postići osim privremene deblokade televizije i ostalih medija, i pokretanja semena bune, koja je za svoj cilj odredila obaranje režima i u tome uspela tek devet godina nakon toga - kaže Vuk Drašković.

- Ovo je najgrublji obračun realizovanog gubitka BDP-a jer ne uzima u obzir raspad zajedničke zemlje, kao i tranzicionu recesiju koja je pogodila sve zemlje istočne Evrope. Zato umesto indeksa svetske ekonomije uvodim u poređenje Sloveniju. Umesto svetskih 25 BDP-a, Slovenija je do 2008. godine kumulirala 20,6 godišnjih BDP-a iz 1989. godine, pa je realizovani gubitak 496 milijardi evra. Takođe, i gubitak BDP-a kod naših reformatora može da se izrazi brojevima. Prosečna stopa rasta BDP-a bila je zvanično 5,4 odsto, dok je prosečna stopa raste zemalja u razvoju u ovom periodu bila 7,5. Ukupan BDP bio je 214,5 milijardi evra, a potencijalni je mogao da iznosi 237,5 milijardi, tako da su i oni zabeležili gubitak od 23 milijarde evra - naglašava Zdravković.

Budimpešta najviše profitirala

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, slaže se sa proračunima koji govore da je svaki prosečan građanin Srbije uskraćen za dvosoban stan, ali i dodaje da je pitanje koliko bi na ekonomsku stabilnost zemlje uticalo to što i u idealnom scenariju Srbija ne bi mogla da bude oslobođena mnogih političkih problema koji je i danas opterećuju.

- Da je u Srbiji zavladala demokratska vlast početkom devedesetih, Srbija bi u EU najverovatnije ušla zajedno sa Češkom i drugim istočnoevropskim zemljama. Mislim da na kraju Jugoslavija ne bi mogla da se održi, a tu treba imati u vidu da bi Srbija u svakom slučaju imala loše odnose sa BiH i Hrvatskom, kao i konstantno političko opterećenje koje bi stvarali Albanci na Kosovu. S jedne strane, Srbija bi izgubila istočno tržište, gde je odlazilo oko 35 odsto srpskog izvoza, ali s druge strane, Beograd bi verovatno bio ekonomski centar ovog dela Evrope umesto Budimpešte - zaključuje Nikolić.

S. DEDEIĆ - V. MILADINOVIĆ