Zemlje evrozone pomažu Grčkoj

Posle sastanka u Briselu, ministri nisu hteli da govore o detaljima dogovorenog. Naglasili su, međutim, da su isključili mogućnost kreditnih garancija Grčkoj čija će vlada tokom godine morati da pozajmi oko 54 milijarde evra na međunardonim finansijskim berzama da bi namirila razliku između svojih prihoda i rashoda. Šef evrozone i premijer Luksemburga Žan Klod Junker je posle sastanka rekao da se nada da Grčkoj ustvari uopšte neće biti potrebna pomoć, te da drastične mere štednje koje vlada u Atini već preuzela, a koje uključuju zamrzavanje plata u javnom sektoru - što je već izazvalo dva nacionalna štrajka, imaju punu podršku Evropske unije i drugih institucija. "Evrogrupa želi da naglasi da grčke vlasti nisu zatražile finansijsku pomoć drugih članica evrozone. Mislimo da će mere konsolidacije koje je preduzela grčka vlada znatno popraviti fiskalnu poziciju te zemlje." Junker je ipak dodao da su ministri postigli sporazum o usklađenoj akciji koja bi mogla da bude brzo aktivirana u slučaju potrebe i da će je liderima zemalja članica EU, u svrhu njihove konačne odluke, predstaviti na samitu 25. i 26. marta: "Pojasnili smo tehničke detalje koji će nam omogućiti da brzo donesemo odluku o zajedničkoj akciji. Predlozi koje ćemo izneti Evropskom savetu, dakle liderima zemalja, biće u potpunosti u skladu sa pravilima evrozone i nacionalnim zakonima i sadržaće jake podsticaje da se bilo koja pogođena zemlja što pre vrati tržišnim mehanizmima." Atina neće dobiti pomoć po povlašćenim uslovima U završnom saopštenju sastanka se napominje da pomoć Grčkoj neće biti jeftina, odnosno po povlaštenim uslovima, te da cilj nije ponuda novca po prosečnim kamatnim stopama u evrozoni već stabilizacija čitave evrozone. Pravila evrozone zabranjuju da jedna članica preuzme dug druge, tako da većina analitičara već sada govori da će ponuđena pomoć Atini najverovatnije biti u obliku bilateralnih pozajmnica. Da li će sve to biti dovoljno da uveri finansijske berze da Grčka neće bankrotirati i obnovi stabilnost poljuljanog evra, ostaje da se vidi. Evropski komesar za monetarna pitanja, Oli Ren, izjavio je da je na sastanku bilo reči i o drugim članicama evrozone koje se bore sa velikim budžetskim deficitima, te da je to problem cele evrozone a ne samo nekih njenih članica: "Treba da pojačamo koordinaciju ekonomske politike u evrozoni. Moramo da vidimo da li zemlje sa tekućim suficitom treba da izvrše strukturne reforme svojih privreda kako bi stimulisale domaću potrošnju, čime bi se povećala potrošnja u čitavoj evrozoni." Posmatrači ocenjuju da je ovo posredna poruka, pa čak i zamerka, Nemačkoj koja odbija da postakne domaću potrošnju a istovremeno insistira na fiskalnoj disciplini unutar evrozone. Nemačka je pri tome uvođenjem evra, dakle manje stabilnom valutom od njene nekadašnje marke, povećala izvoz ne samo u svet već u i one zemlje članice evrozone, poput Grčke, čije su privrede za raziku od Nemačke izgubile na konkuretnosti.