Evrozona priprema moguće spasavenja Grčke

BRISEL, 16. marta 2010. (Beta-AP) - Ministri finansija EU složili su se na sastanku u Briselu da ponude novčanu pomoć Grčkoj - verovatno u obliku bilateralnih zajmova - ali odbijaju da iznesu pojedinosti dok vođi zajednice ne donesu konačnu odluku o mogućem spasavanju svog prezaduženog člana. Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), šef grupacije država evrozone, kaže da Grčka nije tražila pomoć u novcu ni od jedne članice evropske monetarne unije, ali je dodao da oni mogu brzo da pruže "bilateralnu pomoć" ako je Atina zatraži. Grčkoj je potrebna pozajmica od 54 milijarde evra (74 milijarde dolara) ove godine - od toga 20 milijardi evra od aprila do maja - da bi premostila jaz između prihoda i troškova, i bila je primorana da ponudi više kamatne stope da privuče novač ulagača. Grčko neispunjavanje obaveze vraćanja duga bilo bi katastrofa za evro i ekonomisti i finansijska tržišta smatraju da će EU naći način da to spreči. Junker je odbio da iznese pojedinosti političkog spasavanja o kome je juče postignut dogovor, ukazujući da 16 država koje za zajednički novac imaju evro treba rade na tehničkim detaljima pre sastanka vođa EU 25. marta koji će izaći sa konačnom ponudom veličine i oblika finansijskog spasavanja. Francuska ministarka finansija Kristin Lagard (Ćristine Lagarde) kaže da ona i njene kolege nisu razgovarali o sumi i naglašava - kao i većina zvaničnika EU - da spasavanje možda neće biti potrebno. U izveštaju zemlje evrozone kažu da finansijska pomoć neće biti jeftina. "Cilj neće biti da se omogući pozajmica po prosečnim kamatnim stopama za evro, već zaštita finansijske stabilnosti cele evrozone", naglašavaju one. "Predlozi će biti u potpunosti okrenuti ka vraćanju na tržište što je pre moguće". Tržišta još nisu uverena da je kupovina grčkog duga dobra investicija bez garantovanog spasavanja. Razlika između nemačkih i grčkih desetogodišnjih državnih obveznica i dalje je oko 3 procenta. Grčka je upozorila da će se njeni budžetski problemi pogoršati ako se kamate ne spuste - a evrozona je obećala pomoć tako što će pokušati da ubedi tržišta da manje naplaćuju za grčki dug. Atina je objavila novo stezanje kaiša da bi do karaja godine uštedela 4,8 milijardi evra. Smanjenje državne potrošnje, kaže vlada, produbiće ekonomsku recesiju ove godine. Vlada je najavli da će se okrenuti Međunarodnom monetarnom fondu ako izostane celovita evropska pomoć. U borbi protiv berzanskih špekulacija u poslovima oko grčkih pozjamica, Atina je za sad zadobila podršku Francuske, Nemačke i Španije, koje su pozvala EU da stane na put trgovanju obveznicama na način koji štiti trgovce od rizika nesolvenosti države.

(Beta, 16.03.2010)