Poklonio “učenje“

Večernje novosti

Veliki pisac u razgovoru sa decom

TOKOM razgovora koji je dr Jovan Maksimović (u čijem prevodu „Novosti“ objavljuju „Rat i mir“) vodio sa Tolstojem u njegovom domu u Jasnoj Poljani, 4. maja, 1909. i o tome ostavio opširan i pouzdan zapis, veliki pisac ga je u jednom trenutku zapitao: „A čime se vi zanimate?“ „Istorijom ruske književnosti“, odgovorio je gost.

- Oh-ho, pa to vi onda sve nas dobro poznajete, reče Tolstoj „sa nekim dobrodušnim i snishodljivim podsmevanjem koje se odnosilo na istoriju književnosti“. Tri dana pre ove posete, podseća Maksimović, književni gorostas je u jednom svom opširnom pismu, u kome je bilo reči o obrazovanju, istoriju književnosti nazvao - budalaštinom. Nešto pre toga prilikom razgovora o istoričarima literature, Tolstoj je naglasio: „Izmislili nepostojeću nauku, pa se sad muče. To je isto tako, kad bih ja izmislio nauku o brkovima i bradi, pa bih tražio zakone zašto oni rastu.“

U razgovoru između Tolstoja i njegovog gosta iz Srbije u jednom trenutku umešao se i Maksimovićev dvanaestogodišnji sin Radivoj pitanjem: „Lave Nikolajeviču, postoji li još i sad vaša nova slobodna škola?“ Tolstoj mu sa očevidnim zadovoljstvom i živahnošću odgovori: - Da bogme da je moja škola slobodna. Ja strašno ne trpim ovo... - tu Tolstoj diže desnu ruku onako, kako to čine školska deca kad od učitelja straže dozvolu da što pitaju ili kažu. - Ja to nikako ne trpim - nastavljaše Lav Nikolajevič - to je nešto policijsko... Ko zna, taj neka govori - pa makar i njih više, makar i svi najedared.

U nekoliko mahova u svom životu Tolstoj je radio kao školski učitelj sa jasnopoljskom decom i time se bavio sve do same smrti. Svake zime imao je po nekoliko seljačića - učenika, podseća Maksimović, kojima je sa velikim iskustvom i ljubavi saopštavao ona znanja koja je smatrao za najvažnija. „Nikad“, veli Tolstoj o toj svojoj školi - nikad nijedno dete nije bilo opomenuto, što je zakasnilo u školu, i niko nikada nije zakašnjavao.

U jednom trenutku Radivoj pokaza rukom na jedan fonograf i zapita kakva je to sprava? Tolstoj mu reče da je to fonograf, koji mu je pre kratkog vremena na dar poslao pronalazač Edison. „Taj fonograf je - reče nam Tolstoj - zgodan pored ostalog i za ljude koji pišu: u njega čovek izgovori šta hoće, pa posle aparat, ono što je u njega rečeno, sačuva i nanovo kazuje, kad treba da se prepiše, ili

za nešto drugo.

- Ali ja se slabo njime služim - dovrši Tolstoj. - Moja kći i moji dobri prijatelji su oko mene pomažu mi pri pisanju, tako da retko ili nikako pribegavam pomoći fonografu.

Gost i njegov domaćin prešli su zatim na drugu temu, pa je Tolstoj zapitao:

- A da li bi se i kod vas moglo ostvariti štampanje i rasprostiranje u narod jeftinih knjiga sa ozbiljnim, religiozno-socijalnim pravcem, kao što to čini moskovski „Posrednik“ petrovgradsko „Obnovljenje“, bugarsko „Vazraždanje“?

Maksimović mu je odgovorio da bi to bez sumnje moglo biti, ali da naši knjižari ne vole rad sa jeftinom knjigom, a tiraži su mali svega u hiljadu, najviše dve hiljade primeraka, usled čega je knjiga i skupa. Tolstoj se začudio što se negde u svetu knjige štampaju u tako maloj količini primeraka i dodao „vredi, vredi posvetiti tome svoj život - rasprostiranju dobre i jeftine knjige u narod“.

Prilikom opraštanja sa svojim gostima, Tolstoj zapita Radivoja: „Hoćeš li da ti dam kakvu knjigu za spomen?“ Zatim uze svoj nov spis „Učenje Hristovo za decu“, čije je rasprostiranje u ono doba od crkvene policije bilo zabranjeno, napisa posvetu i reče dečaku: „Evo ti ova lepa knjiga, pa da se setiš, kad i tebi bude 80 godina. Kad si je i od koga si je dobio.“

Po odlasku iz Tolstojevog doma Maksimović je otišao da prenoći na obližnje imanje kod piščevog velikog prijatelja V. L. Čertkova gde je odmah, dok mu je pamćenje bilo sveže, zabeležio ceo razgovor. Tako mi je, kaže, pošlo za rukom da neka Tolstojeva pitanja i odgovore zabeležim skoro od reči do reči, onako kako ih je on iskazao.

**********

TIRAŽ DRUGOG TOMA „RATA I MIRA“ KOD ČITALACA

PRODATO SKORO 50.000 KNJIGA

ČITAOCI koji nisu kupili drugu knjigu Tolstojevog „Rata i mira“, koja se od srede nalazi na kioscima, u izdanju Kompanije „Novosti“, moraće da požure - ceo tiraž od 50.000 primeraka samo što nije rasprodat.

U našoj prodaji kažu da će zbog velikog interesovanja knjige najverovatnije biti još samo u subotu na kioscima, pa će oni čitaoci koji žele da kompletiraju Tolstojevo remek-delo i ediciju „Ruski klasici“ morati da požure.

Delo „Rat i mir“, „Novosti“ su objavile u tri toma, a završni deo slavnog romana biće na kioscima sledeće srede (24. marta) i prodavaće se po ceni od 390 dinara. Čitaoci koji nisu uspeli da kupe prvu knjigu Tolstojevog kolosalnog dela mogu još da je pronađu u Oglasnom odeljenju Kompanije „Novosti“, na Trgu Nikole Pašića, po simboličnoj ceni od 30 dinara. To mesto će od nedelje verovatno biti i jedino, gde će moći da kupe i drugu knjigu, s tim što je njena cena 390 dinara.

Svake srede, do kraja maja, „Novosti“ će obradovati čitaoce sa po jednim delom ruskih klasika. U biblioteci „Zlatni Rusi“ naći će se još devet knjiga velikana ruske i svetske književnosti: „Jedan dan Ivana Denisoviča“ Aleksandra Solženjicina, „Kapetanova kći“ Aleksandra Puškina, „Zapisi iz mrtvog doma“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, „Mati“ Maksima Gorkog, „Šinjel i druge priče“ Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, „Pacolovac“ Aleksandra Grina, „Bela garda“ Mihaila Bulgakova, „Mi“ Jevgenija Ivanoviča Zamjatina i „Izabrane priče“ Antona Pavloviča Čehova.

B. Đ. - D. M