Srce leče kao u svetu

ŠABAC - Kroz koronarnu jedinicu šabačke Opšte bolnice godišnje prođe oko 1.000 pacijenata kojima je otkrivena neka bolest srca, a više od polovine ostane na lečenju. Najbrojniji su bolesnici od 50 godina, ali se granica polako pomera. Najmlađi pacijent koji je ležao na ovom odeljenju imao je samo 19 godina i oboleo je od upale srčane kese.

Načelnica Službe interne medicine primarijus Snežana Kovačević kaže da se u šabačkoj Opštoj bolnici primenjuju najsavremeniji lekovi i metode svetskih klinika.

- Primenjujemo fibrinolitičku terapiju, najsavremeniju u svetu. To praktično znači da našim pacijentima koji dobiju infarkt dajemo najsavremeniju terapiju za rastvaranje tromba. Iako je reč o lekovima koji koštaju oko 1.000 evra, mi ih imamo dovoljno za pacijente koji leže na našem odeljenju - ističe dr Kovačevićeva i dodaje da je veoma bitno da u prvih šest sati posle infarkta pacijent dobije adekvatnu terapiju kako ne bi srčani mišić ostao trajno oštećen zbog začepljenih krvnih sudova.

Naša sagovornica dalje navodi da je Šabac grad koji može odmah, posle te terapije, da pošalje pacijenta u KBC u Zemunu, gde se obavlja koronarografija.

Visok pritisak je nasledan

- Svi pacijenti koji imaju srodnika sa srčanim bolestima morali bi da krenu sa kontrolama još u 30. godini. Iskustvo pokazuje da 70 odsto pacijenata koji su imali u srodstvu nekog sa bolešću srca, kad pređu 50. godinu, pate od hipertenzije - ističe dr Snežana Kovačević.

- Mi zakazujemo bolesnikov dolazak i tamo ga čeka spremna ekipa, koja mu, ako je potrebno, odmah ugrađuje stent. Ako se to uradi u prvih šest sati, posledica po srčani mišić nema i posle tri dana pacijent izlazi iz bolnice - objašnjava dr Kovačevićeva.

- Nažalost, kada se pacijent javi šest sati posle infarkta, ožiljak na srcu ostaje trajan. Ipak, najsavremenijim dijagnostičkim sredstvima utvrđujemo da li u oštećenom tkivu postoje žive ćelije koje mogu delimično da preuzmu funkciju - napominje ona.

Dr Kovačevićeva podseća da, pored naslednog faktora, sve raširenijoj bolesti srca doprinose loše navike, kao što su pušenje, nepravilna ishrana, gojaznost, prevelik unos masti životinjskog porekla, soli i nedovoljna fizička aktivnost. U poslednje vreme danak uzima i stres.

Autor:

Milanka Eraković