Proleće najavljuju ptice i „minjaci”

Politika

Kada bi pitanje za milion dinara u kvizu bilo kada počinje proleće, osim meteorologa i astronoma, svi bi sa sto postotnom sigurnošću rekli 21. marta, ubeđeni da su od tog trena bogati i da im se snovi ostvaruju, a sve zahvaljujući dobro savladanom školskom gradivu. Putovanje na Karibe, vožnja limuzinom, skupe krpice ili sopstveni stan ostali bi samo puste želje koje „propadaju kroz pod” studija zajedno sa takmičarem na „vrućoj” stolici, koji zbunjeno razmišlja gde je pogrešio. Pa učili smo u školi... sećam se kao da je juče bilo.... kako najednom počinje 20. marta i to baš u 18 sati, 32 minuta i 12 sekundi, reagovali bi gledaoci na rešenje voditelja. Nikome najednom nije jasno kako se datumi dolaska godišnjih doba menjaju. E, pa grdno se vara svako ko misli da proleće uvek počinje 21. marta. Lekcija o godišnjim dobima koju su svi morali da znaju u bilo koje doba dana i noći baš i ne važi.

Mnogi pak datumima ne pridaju važnost i kažu da kalendarsko proleće nije značajnije od – onog u glavi. Muškarci koji se ne obaziru na kalendar kažu da prolećni dan računaju od kada zaigraju prvi fudbal na livadi, ili kada vide devojku u „minjaku” ili dubokom dekolteu. Bake vrebaju prve visibabe, dok mališani kažu da je proleće došlo kada ptice zapevaju, seljaci kopaju krompir, kokoške legu jaja, a oni bace prošlogodišnje patike jer im je mama kupila nove koje su merkali cele godine... Ispade da između dolaska zamišljenog i pravog proleća može postajati čitava večnost. A astronomi kažu da postoji razlika u vremenu između našeg kalendara i „notesa” majke prirode. Njeni planovi se ne poklapaju sa školskim lekcijama.

– Mi pratimo vreme po Gregorijanskom kalendaru po kome godina ima 365 ili 366 dana ako je prestupna, sa umetnutim 29. februarom. Ali postoji i prirodna ili tropska godina, koja traje još oko šest sati duže, pa kada se ukrste prirodni i ljudski kalendar, dobijemo viška ili manjka vremena. Kako se godišnji kalendar prilagođava prirodnom, tako proleće nekada počinje 21. marta, nekada 20, a sve češće će se najavljivati 19 – objašnjava Aleksandar Otašević, predavač u Astronomskom društvu „Ruđer Bošković”.

I prestupne godine utiču na datume dolaska godišnjih doba. Pri tom, treba razlikovati i astronomsko, datumom određeno doba, i meteorološko po kome recimo proleće zbog prvih toplih dana počinje još u februaru.

– Klima je izrazito složen sistem. Temperatura stalno varira, menja se, pa se desi da usred zime imamo prave prolećne dane – naglašava Otašević.

Nekada godina ima dvostruko više toplih od hladnih dana, u nekim delovima zemlje zima često i ne postoji, sneg je sve više retkost, a nekada se desi da pada tamo gde nikada nije. Čuda se izgleda dešavaju, gledajući po našem, ljudskom kalendaru. Po majci prirodi, pak, to je samo igra, spontana odluka da shodno raspoloženju „ispusti” kišu, ozari nas suncem, ili zaveje pahuljama.

Kalendar kaže, proleće dolazi danas i družiće se sa nama 92 dana, 17 sati i 56 minuta. Današnji dan biće duži devet minuta od noći, a Sunce će zaći u 17 časova i 51 minut.

Onima koji se pridržavaju Gregorijanskog kalendara počinje vreme novih ljubavi. A onima koji već žive proleće, i već uveliko su zaljubljeni, dolaze samo sunce, duge šetnje obalom reke i poljupci pod procvetalim krošnjama.

LJ. Perović

[objavljeno: 20/03/2010]