Milosavljević:Benzin mora jeftinije

B92

Najveći udar na stabilnost cena u Srbiji preti od poskupljenja goriva. „Krajnje je vreme da se napravi analiza i precizno utvrdi koliko država visokom akciznom politikom i znatno višom cenom u odnosu na okruženje dobija, a koliko gubi“, kaže Milosavljević.

To je potrebno, dodaje on, uraditi što pre, jer opet dolazi do šverca goriva u Srbiju. Na hiljade naših građana dnevno prelazi granicu ka Bosni i drugim državama u okruženju da bi tamo napunili rezervoar.

Pošto sadašnja formula za obračun cene goriva ne omogućava njeno sniženje, on predlaže novi način obračunavanja. „Moguće je da se, recimo, kao osnova uzima berzanska cena derivata, koja je niža, i koja se koristi u nekim zemljama Evrope, dok se u Srbiji uzima berzanska cena nafte. To bi uticalo na smirivanje maloprodajne cene, što bi se, opet, odrazilo i na formiranje cene sve ostale robe i usluga“, kaže ministar i dodaje da će talas poskupljenja u martu biti jedan od najintenzivnijih u 2010.

„Poskupeli su električna energija, gorivo, grejanje u pojedinim gradovima Srbije, neke komunalne usluge, došlo je i do uobičajenog sezonskog skoka cena ranog povrća i voća, ali i nekih prehrambenih proizvoda... Sve se skupilo u jedan mesec. Ali, takav scenario imali smo i u prošloj godini, a potom je došlo do smirivanja tržišta“, kaže ministar.

On smatra da zamrzavanje cena ne bi moglo da pomogne, pošto je dosadašnje iskustvo pokazalo da nakon svakog veštačkog držanja cena pod kontrolom dolazi do njihove eskalacije. Ipak Ministar smatra da bi moglo da dođe do poskupljenja grane.

„Ima više faktora za mirovanje cena hrane, posebno niska kupovna moć i, rekao bih, realan i racionalni odnos građana prema ukupnim troškovima, pa i troškovima hrane. Prošlogodišnji rod je bio izuzetan, ove godine su, zasad, klimatski uslovi takođe pogodni za gotovo sve ratarske i povrtarske kulture, pa očekujemo još jednu jako dobru poljoprivrednu godinu. To će u značajnoj meri ublažiti efekte ekonomske krize“, kaže Milosavljević.

On kaže i da je "realno očekivati da očuvamo nivo standarda iz prethodne godine, i da, u zavisnosti od ukupnih ekonomskih kretanja, možda u poslednjem kvartalu ove godine, bar malo, ostvarimo rast. Međutim, smatram da je u vremenu u kojem živimo mnogo važnije „ne pasti, nego porasti“. Jer, rast nije realan, a pad svi očekuju, pa je očuvanje standarda koji imamo uspeh za svakog realnog i dobronamernog".