Ustavne promene (ni)su na vidiku

RTS

Političari sve češće pominju promene Ustava. Odredbe o regionalnom razvoju, poslaničkim mandatima, broju poslanika i poslaničkom imunitetu, ocenjuju stručnjaci, moraju da se usklade sa zahtevima evropskih integracija. Politički dogovor za to, međutim, u ovom trenutku, nije na vidiku.

Vladajuća koalicija izmene Ustava ne smatra prioritetom, ali kaže da taj posao nameće vreme. Nezvanično, državno rukovodstvo priprema tim ustavnih stručnjaka koji bi trebalo da osmisle izmene najvišeg pravnog akta. Cilj je, kažu, da se, vodeći računa o interesima države, precizira decentralizacija zemlje.

Boško Ristić iz Demokratske stranke smatra da postoje odredbe koje jedino kroz promenu Ustava mogu da dobiju svoj konačni epilog.

"Pre svega mislim na pravo građana da imaju lokalnu samoupravu i pokrajinsku autonomiju i da je državna vlast ograničena upravo tim pravom građana Srbije", rekao je Ristić. 

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović smatra da se može razgovarati o broju poslanika i da parlamnet može da radi sa manje poslanika.

Institucija blanko ostavki takođe se smatra manom postojećeg Ustava. Prepravku bi mogle da pretrpe i odredbe o pravosuđu, ljudskim pravima i odnosu međunarodnih akata i domaćih zakona. Podsećajući, da je pre četiri godine jedva postignut politički dogovor o donošenju Ustava, u opoziciji smatraju da je za njegovu izmenu, to sada "nemoguća misija".

"Odredbe koje se menjaju dvotrećinskom većinom možda i mogu da budu promenjene, mada u ovoj situaciji i to ide veoma teško. Ali ono što se menja referendumom to vam garantujem, da bez neke velike saglasnosti, bez neke velike kampanje u kojoj bismo svi učestvovali, donošenja Ustava nema", rekao je Tomislav Nikolić iz Srpske napredne stranke.

Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije kaže da je jedini razlog dalja dezintegracija države, što je, prema njegovom mišljenju, više nego jasno.

Menjanje Ustava pravnici nazivaju zadatkom visokog opreza, regionalizaciju treba osmisliti tako da omogući brži razvoj Srbije, a ne separatističke težnje.

Profesor Ustavnog prava Bogoljub Milosavljević kaže da je najbitnija stvar u čitavom tom postupku da se dođe do onoga što se traži, a to je dvotrećinska poslanička većina u parlamentu.

"To će stvarati jedan poseban problem, ili će zahtevati dosta prethodnog rada, razgovora između stranaka u parlamentu i to pitanje će sigurno izazivati jednu potrebu da se oprezno radi na promenama Ustava", kaže Milosavljević.

Procenjuje se da je za komplikovan posao, kao što je izmena Ustava, potrebno najmanje dve godine.