Bolje ikad nego – nikad

Večernje novosti

Radnici “Mitrosa”

SREMSKA MITROVICA - Načelnik Policijske stanice Sremska Mitrovica Zoran Smajić na konferenciji za novinare obelodanio je da je dao nalog inspektorima za privredni kriminal da provere kupoprodajne ugovore za sve sumnjive privatizacije preduzeća u Sremu.

- Kreće odlučna akcija provere privatizovanih firmi. Postoje preduzeća gde se sumnja da privatizacija nije izvedena po važećim zakonima. Za posledicu imamo sve češće štrajkove, blokade puteva, uz veliko nezadovoljstvo radnika - kazao je na konferenciji za novinare Zoran Smajić, načelnik Policijske uprave Sremska Mitrovica.

U nastojanjima da što pre uhvate korak sa Evropom, sremskomitrovačka preduzeća su “potrčala” u zagrljaj novim društvenim promenama. Do tada uspešni kolektivi, sa dugogodišnjom proizvodnom tradicijom, stručnim radnicima i pozamašnim kapitalom, nuđeni su “na tacni” novim gazdama. Prvi u Srbiji je privatizovan MIV, fabrika koja je proizvodila najvitalnije delove motora koji se ugrađuju u “mercedes”, “audi”, “pežo”. Prvi je MIV “povukao nogu” i prvi propao, pa danas u fabričkim halama raste korov i kote se psi lutalice. Slede sa sličnim sudbinama giganti poput “Matroza”, TP “Vojvodina”, Drvnog kombinata “1. novembar”, Šećerane Sremska Mitrovica, Građevinskog preduzeća “Proleter”, pa preko nešto manjih “Instalatera”, “Provamia”, sve do brojke od 27 firmi, koje su dobile privatnog gazdu i zatim, uglavnom, nestale.

- Negde je bila burazerska privatizacija, a ponajviše lopovska... Fabrike su prodate, a gazdama nije palo na pamet, čast izuzecima, da nastave i unaprede proizvodnju, već su najurili radnike na ulicu. Objekte, zemljište, ili mašine, preprodali su i taj novac izneli iz Srbije, ili nastavili da kupuju ostala preduzeća. Mnogi su se dobro ovajdili na tuđi račun, a da država nije “mrdnula malim prstom”. Džaba je sindikat pokušavao da zaustavi agoniju propadanja. Nije uspeo, jer država nije htela da čuje vapaje radnika. Kao da je svima bilo najvažnije da se što pre sve privatizuje, a šta i kako sutra niko nije razmišljao. Nova radna mesta sada se nude “na kašičicu”, raste pritisak na berzu rada, traga se za bilo kakvim poslom da bi se preživelo. Nažalost, nekadašnji radnici žive na ivici siromaštva, prepušteni sebi. Zato je sve duži red za kazane i narodne kuhinje, za makar jedan obrok dnevno. Akcija MUP dolazi

kasno. Ali, “bolje ikad nego nikad”, mada će od svega biti male utehe za bivše radnike - smatra Stevan Romakov, predsednik Opštinskog Veća samostalnog sindikata.

I dok sindikalci podsećaju da su znatno ranije zahtevali intervenciju države u sprečavanju mućki, radnici nekadašnjih društvenih preduzeća poručuju “kasno Marko na Kosovo stiže”, jer od nekadašnjih fabrika nije ostalo ni “f”, dok oni za puko preživljavanje rade na crno kod novokomponovanih bogataša.

Zato mnogi od 13.000 radnika, koji su već preživeli glogotu privatizacije, samo odmahuju rukom, uvereni da od naknadnog “češljanja” - neće biti ništa, pošto su prvi kupci, u međuvremenu, već dva tri puta sve preprodali, ili jednostavno nestali.

- To je samo još jedno “bacanje prašine u oči” nesrećnim radnicima koji ostadoše bez fabrika i radnog mesta. Sada su našli da kontrolišu kada su fabrike nestale. Neka pročešljaju Agenciju za privatizaciju i mnogobrojne ministre koji su direktno odlučivali o sudbinama na hiljade radnika svojim olakim “da”. Njima je bilo najvažnije da se neka fabrika proda. A, pošto i kako nije bilo važno. Jer, uvek se najlakše prodaje tuđe, za šta sam nisi lio znoj. Oni su svakako imali ćara - uveren je Gojko Pavlović, jedan od 2.200 bivših radnika giganta “Matroz”, koga posle privatizacije više nema.

Pošto i pod kojim uslovima su preduzeća prodavana znaju samo u Agenciji za privatizaciju i - kupci. Radnicima je ostalo da čekaju. Nažalost, mnogi od njih nisu dočekali ništa od zakonskih obaveza koje su imali kupci, ni zaostale plate , otpremnine, za mnoge je socijalni program bio i ostao “mrtvo slovo” ugovora. O nekakvom nastavku proizvodnje, ili započinjanju nove, ni govora. Znajući sudbinu svojih prethodnika, preostalih 200 radnika “Mitrosa” danas vodi bitku sa vlasnikom koncerna “Svislajon - Takovo”, kako bi osujetili veštački stečaj i likividaciju. I čim su čuli za akciju provere sumnjivih privatizacionih transakcija, javila se nada...

- Mi ovih dana pokušavamo, uz dokaze za očigledne mućke, da spasemo fabriku od zatvaranja i preseljenja u drugi region, a naši lokalni čelnici ostaju nezainteresovani. Sve pozive da dođu u fabriku da porazgovaraju sa radnicima odbijaju, pravdajući se da nemaju pravo da se mešaju u poslovanje. A, u predizbornim obećanjima “garantuju” otvaranje novih radnih mesta u privatizovanim preduzećima. Onda, kao, to imaju... Naivan narod, pa naseda - smatra Ivan Stojanović, radnik “Mitrosa”.

“MITROS”

I PORED toga što inspektori za privredni kriminal ne otkrivaju koja će preduzeća “pročešljati”, zna se da već dve nedelje pomno kontrolišu sve papire u vezi sa prodajom klanice “Mitros” koncernu “Svislajon – Takovo”.

NEMOĆAN GRADONAČELNIK

- NE jednom, već ”stotinu” puta” traženo je od Agencije za privatizaciju i drugih državnih organa povratno obaveštenje o prodajama. Ukazivali smo, prema saznanjima, na propuste i sumnjive radnje. Ali, uvek smo dobijali biranim rečima upozorenje da nemamo pravo da se mešamo u odabir kupca, niti uslova prodaje, pošto zakonodavac nije namenio nikakvu ulogu lokalnim samoupravama - uverava Branislav Nedimović, gradonačelnik Sremske Mitrovice, koji ni sam, kao ni lokalna samouprava, nije zdovoljan rezultatima privatizacije.