Iz Grčke u - svet?

Večernje novosti

ŠIRENjE evropske krize moglo bi da izazove novu globalnu recesiju, sličnu onoj, koja je pre dve godine iz Sjedinjenih Država krenula u osvajanje sveta - tvrde pojedini eksperti. Drugi, međutim, smatraju suprotno i takva upozorenja nazivaju “ofanzivnom politikom grčkog premijera Jorgosa Papandreua”.

Prema jednima, epicentar bi, umesto SAD, ovog puta bila Grčka. Virus sa Egeja na Pirinejsko poluostrvo proširiće se, kažu zagovornici te teze, u dva različita kraka: u Španiji u vidu krize nekretnina, a u Portugalu kao - “škripanje” u finansijskom sektoru. Slično kao u toj, najzapadnijoj zemlji Evrope, proći će, prema crnim prognozama, Irska i Britanija...

- Između Grčke s jedne i Španije i Portugala s druge strane, postoji kvalitativna razlika - kaže dr Mihael

Hinter, šef Instituta za nemačku privredu. - Monetarna kriza u Grčkoj, posledica je višegodišnje loše privredne politike, divljih investicija i širenja preko gubera, koji sada naplaćuju ceh. Španija i Portugal plaćaju danak globalnoj recesiji, zbog koje su i upali u finansijski ćorsokak. Sistem u ovim državama, ipak, neosporno je - stabilan.

Hinter spada u one eksperte, koji ne smatraju da će se “grčki virus” baš toliko raširiti.

- Naročito ne onako kako predviđa scenario grčkog premijera Jorgosa Papandreua - kaže Hinter. - Reč je, u stvari, o ofanzivnoj taktici vlade u Atini. To je dobar plan, kojim Papandreu preko navodnih sapatnika traži svoje saveznike.

Dok se eksperti “natežu” argumentima, Portugal se bori sa manjkom u državnoj kasi od 9,3 odsto bruto nacionalnog proizvoda, pa je vlada u Lisabonu donela opsežni program štednje. Položaj Španije je dramatičan, iako je zaduženje države manje nego grčko. Madrid je sebi postavio za cilj da do 2013. ušpara 50 milijardi evra i “rupu” u kasi smanji za dve trećine.

Irska se, takođe, “uzela u pamet”: vlada je pritisla kočnicu troškova - najpre su skresani oni koje pravi država, a zatim i oni u oblasti socijalnih davanja. Velika Britanija ne nazire svetlo na kraju svog finansijskog mraka. Nova zaduženja popela su se, prema procenama, na skoro 13 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a ukupna na čak dve trećine BNP!

ITALIJA - LENjA?

DOK se ostali trude da isprave finansijske greške i poboljšaju svoj položaj, Italija - mada i te kako zadužena, sa deficitom od oko pet procenata bruto nacionalnog proizvoda - još nije objavila “rat” krizi. Vlada Silvija Berluskonija i dalje nema paket mera za borbu protiv deficita.