Podižu rampu blizu Nakova

Večernje novosti

Prelaz Nakovo-Lunga zatvoren 2004.

KIKINDA - Nekadašnji malogranični prelaz Nakovo - Lunga, stupanjem na snagu viznog režima zatvoren još 1. jula 2004. godine, ponovo će profunkcionisati. Tako će severni Banat sem železničke, opet imati i direktnu drumsku i vezu sa susednom Rumunijom.

Optimizam Kikinđana da će se, posle dvogodišnje neizvesnosti, realizovati ovaj važan projekat dodatno podgrevaju uveravanja nadležnih u Vladi Srbije - da principijelno, mada ne i finansijski, podržavaju otvaranje prelaza i njegovu prekategorizaciju u međudržavni. S tim u vezi, kikindska lokalna samouprava obavezala se da pokrije troškove uređenja prostora i nabavke, montaže i opremanja tri kontejnera za carinu i policiju. Treba, inače, proširiti asfaltni prilaz, očistiti u korov i trsku zarastao uži granični pojas...

- Sve to košta od 50.000 do 70.000 evra - objašnjava Saša Tanackov, sekretar Regionalne privredne komore Kikinda, koja je, uz Severnobanatski okrug, glavni incijator oživljavanja prelaza kod Nakova. - I nije to, realno, neki veliki novac, pogotovo ako se zna koliku će vajdu od obnovljenog prelaza imati naš region, naša država.

Tanackov veruje da će se pre šest godina spuštena rampa ponovo podići najkasnije do leta. Opštinari obećavaju da će se pridržavati preuzete obaveze. Branislav Bajić, načelnik Severnobanatskog okruga, kaže da će prelaz kod

Nakova automatski poboljšati poziciju severnog Banata, koji je, vremenom, zbog saobraćajne zatvorenosti prema okruženju, u sveukupnom, pre svega razvojnom, smislu, postao slepo crevo na mapi Srbije. Region će s ovim prelazom i mostom na Tisi između Padeja i Ade, koji se završava do kraja godine, automatski dobiti na značaju i u međunarodnim razmerama. Uspostaviće se, između ostalog, najkraća saobraćajna trasa između Osijeka i Temišvara, odnosno Hrvatske i Rumunije.

Najveću korist od novog prelaza, naglašava Tibor Šebek, predsednik Regionalne privredne komore Kikinda, imaće biznis s obe strane državne međe. Pri tome će naši poslovni ljudi, u odnosu na kolege iz komšiluka, biti u još pogodnijoj poziciji, jer s Rumunijom ostvaruju spoljnotrgovinaski suficit. U iščekivanju su i strani, u najvećoj meri prisutni italijanski, investitori u Rumuniji, kojima prevashodno interes određuje gde će plasirati kapital. Prelazu se raduju i, da ih tako nazovemo, obični građani. Od Kikinde do granice je desetak, do Temišvara, novim asfaltnim putem, još 59, a do Arada ukupno 80 kilometara.

NOVI

NEKADAŠNjI malogranični prelaz Jaša Tomić - Fenj profunkcionisaće kao međudržavni sredinom aprila. Na granici prema Rumuniji duž teritorije našeg Banata tri su međunarodna prelaza: Srpska Crnja - Žombolj, Vatin - Moravica i Kaluđerovo – Najdaš.

PODRŠKA IZ 44 PREDUZEĆA

PRELAZ Nakovo - Lunga od ogromnog je značaja za naše privrednike. Zato i ne čudi što su incijativu RPK za njegovo otvaranje i zvanično podržale 44 vodeće firme u okrugu, među kojima su “Banini”, “Kikindski mlin”, “Aleva”, “Alteh - Fermin”, MSK...

- Godišnje će, primera radi, samo na četvorostruko kraćem transportu od dosadašeg preko Vatina, kikindska fabrika crepa i keramičkih pločica “Toza Marković” uštedeti 130.000 evra. U novim okolnostima “Kikindski mlin” će, poručuju njegovi rukovodioci, godišnju robnu razmenu s Rumunima od 100.000 evra - desetostruko uvećati - naglašava Tanackov.

VRBICA MIRUJE

ODAVNO je zatvoren i malogranični drumski prelaz Vrbica - Valkanj. Opština Čoka je zainteresovana za njegovo otvaranje, a posebno rumunska lokalna samouprava sa sedištem u Sent Miklošu. Kada će se podići rampa teško je predvideti.