"Zaboravili" na kućnu pomoć

Večernje novosti

SLUŽBA kućnog lečenja iščezla je iz propisa, pa se domovi zdravlja dovijaju kako da na mala vrata omoguće pacijentima da ne ostanu bez njenih usluga, koje su najčešće neophodne.

Naime, godinama je Pravilnik Ministarstva zdravlja decidirano predviđao postojanje službe neodložne pomoći. U poslednje vreme, međutim, problem je što mnoge ustanove primarne zdravstvene zaštite nisu dobile od RZZO štambilj za lekare koji rade u kućnom lečenju.

- Molili smo da isprave tu grešku, jer je reč o teškim pacijentima, a lekari koji brinu o njima se tretiraju kao njihovi izabrani lekari u periodu dok ih leče u kućnim uslovima - objašnjava za "Novosti" prim dr Nevenka Dimitrijević, lekar opšte medicine u Domu zdravlja Voždovac i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. - Zato je neophodno da ti doktori imaju svoj pečat kako bi mogli da propisuju recepte i naloge. Zabuna je nastala oko Nove godine kada smo sklapali ugovor sa Fondom o identifikacionim

brojevima, jer ni sam RZZO nije znao kako da definiše službu kućnog lečenja, pa je u mnogim domovima zdravlja izostala u smislu dodele pečata.

U praksi je, tvrdi Dimitrijevićeva, to izazvalo posebne probleme, s obzirom na to da je posao koji se do tada obavljao u službi neodložne pomoći vezan isključivo za pregled na terenu pacijenata koji su nepokretni ili su trenutno u težem akutnom stanju. Ovakva situacija zahteva određenu zdravstvenu intervenciju pacijenata koji zbog težine bolesti nisu u mogućnosti da odu u dom zdravlja.

- Interesantno je da niko ne vidi problem u organizaciji posla na primarnom nivou - kategorična je Dimitrijevićeva. -Težak i stresan terenski rad je oduvek pripadao samo lekarima opšte medicine. Kada je ovaj sistem rada uveden prvi put (pre oko 60 godina) mogućnosti u medicini su bile mnogo skromnije, lekari malobrojni humanisti i entuzijasti, a pacijenti disciplinovani, sa mnogo manjim zdravstvenim zahtevima i uz veliko poštovanje prema lekarima.

Danas je, naglašava ona, situacija obrnuta, a najveći problem imamo sa dijagnostikom, jer ne postoji mogućnost da bilo koji drugi specijalista dođe da pregleda bolesnika u stanu, a od dijagnostičkih procedura u stanu možemo obaviti samo osnovne laboratorijske analize.

NEIZBEŽNA NEGA

- VELIKI je broj ljudi koji žive sami, starih i bolesnih, hematoonkoloških pacijenata, koji se nalaze u terminalnoj fazi svoje bolesti - ukazuje dr Nevenka Dimitrijević. - Imamo i puno dece ometene u razvoju, koja odrastaju u kolicima i za čije je društveno funkcionisanje potrebno mnogo više od pomagala kojima su okružena. Socijalni aspekt ovog problema je takav da se ne može ni sagledati. Ipak, najvažniji faktor u njihovim životima je bio i ostao – čovek. Malo ima onih koji su, kao najbliži rođaci, u stanju da odvoje dovoljno vremena i novca da im obezbede negu preko celog dana, uz dodatne, nezbežne, sopstvene žrtve.