Grad Beograd preuzeo PKB

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas PKB je označio kao strateško preduzeće koje hrani pola Beograda i koje treba sačuvati od loših privatizacija, kakva se recimo desila u slučaju PIK Zemun.

Sa farmi PKB-a, godišnje se proizvede 65 miliona litara mleka. I pored toga što se sve proda, profita nema. Država je ukinula premije, a ako se ima u vidu da je i cena mleka pala za 5 dinara, na godišnjem nivou PKB samo na proizvodnji mleka izgubi oko 300 miliona dinara.

Na farmi PKB-a, uobičajena radna atmosfera. Nove gazde, Grad Beograd, radnici poljoprivrednog gazdinstva iščekuju sa nestrpljenjem, ali kako kažu, bez velikih očekivanja.

"Videćemo kako bude svima biće i nama, mi se posla ne plašimo, a sve ostalo zna se na kome je“

"Ja sam dete roditelja koji su sa farme ostišli u penziju i lepo se sećam lepih vremena. Oni su tada jedva jednu platu mogli da potroše, a ja jedva sa dve da izađem na kraj, a isti posao radimo“ , kažu radnici PKB-a.

Direktor PKB-a Milan Vučinić se već uputio na poslovni put u Nemačku i Austriju gde će se narednih dana upoznati sa nekoliko različitih tehnologija za proizvodnju bio dizela.

PKB, a sada i grad Beograd raspolaže i sa 30 hiljada grla stoke, i preko 20 hiljada hektara obradive površine.

Deo tog zemljišta posle izgradnje Kineskog mosta Borča-Zemun mogao bi se prodati po veoma visokoj ceni.

Delovi nekada ogromnog kombinata, inače su poslednjih 10-ak godina izdvojeni i potom privatizovani poput Pekabete, Imleka, Frikoma, dok je PKB ostao da sa viškom radnika, jefinim sirovinama snabdeva svoje nekadašnje ćerke firme.

Kovačević: Zemljište adut PKB-a

Za Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, upravo je zemljište i trasa budućeg mosta glavni motiv što grad preuzima PKB.

"Nema govora da jedno poljoprivredno dobro može da ima neki poseban značaj za snabdevanje Beograda. Nismo valjda više u distributivnoj ekonomiji već u tržišnoj. Drugo, tim PKB-om je loše upravljano i mislim da postoje samo dva razloga: jedan, na kraće staze, da se političke stranke dokopaju direktorskog mesta u tom preduzeću, kao što je to slučaj inače sa javnim preduzećima u državnoj sredini, a drugi je da to ima veliki značaj u budućnoti jer će tuda proći put za budući most koji će graditi Kinezi i onda se tipuje da se s tim može uraditi nešto pametnije u budućnosti", kaže Kovačević.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević smatra, međutim, da je glavni motiv što grad preuzima PKB postojeći trend da država ponovo preuzima neka preduzeća.

"To je više trend jedne politike koja je počela prošle godine, da država preuzima pojedina preduzeća. Dakle to nije samo u poljoprivredi, već je to na tragu jednog podržavljenja koje se aktuelnim vlastima u Beogradu i državi čini kao da bi mogli iz toga da izvuku neku politički korist nego ekonomsku jer će za građane Srbije i Beograda, kada se radi o PKB-u, to značiti samo dodatne troškove. PKB sada ima gubitke, a sigurno će ih imati i u budućnosti jer neće moći rentabilno da posluje", kaže Lakićević.

PKB raspolaže sa 22.000 hektara zemljišta, ali je već godinama u krizi i pravi gubitke i pored brojnih subvencija.

Delovi nekada ogromnog kombinata su poslednjih desetak godina izdvojeni i potom privatizovani poput "Pekabete", "Imleka", "Frikoma", dok je PKB ostao da sa viškom radnika jefinim sirovinama snabdeva svoje nekadašnje “ćerke firme”. Naši sagovornici se slažu da je pravo rešenje za PKB privatizacija, ali je pitanje kako će se to uraditi.