MMF za privatizaciju javnih poreduzeća

BEOGRAD, 22. marta 2010. (Beta) - Stalni predstavnik Medunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik rekao je danas da bi u Srbiji trebalo obnoviti proces privatizacije javnih preduzeća, nakon što je počela obnova svetske ekonomije i izlazak iz ekonomske krize. Najbolje je da se proces privatizacije počne kroz korporativizaciju tih preduzeća, posle čega bi sledili njihovo restrukturiranje i prodaja, pri čemu ne bi trebalo čekati idealne tržišne uslove, kazao je on na forumu Ekonomiast medijaa grupe o restrukturiranju javnih i javno-komunalnih preduzeća. Lisovolik je istakao da bi trebalo povećati stepen transparentnosti u poslovanju u javnim preduzećima, pojednostaviti i ujednačiti regulative, urediti pitanja gubitaka i njihovog ogranicenja i pojačati nezavisnost uprava. Javna preduzeća, kako je naglasio, mogla da pomognu domaćoj valuti tako što bi se više zaduživala u dinarima, a ne u evrima, dok bi veća transparentnost u njihovom poslovanju omogućila predvidljivije kretanje cena energenata, zahvaljujući čemu bi Narodna banka Srbije lakše mogla da predviđa inflatorna kretanja. Pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović izjavio je da bi u narednom periodu javni dug mogao značajno da poraste, zbog čega bi Vlada Srbije morala da nađe druge modele finansiranja projekata u javnim preduzećima. On je rekao da su realni pokazatelji o iznosu javnog duga znatno veći od 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema njegovim rečima, kada država bude povukla sredstva Evropske investicione banke i Svetske banke za Koridor 10, ta slika o iznosu javnog duga više neće biti ista. Dodao je da je trenutni model finansiranja javnih preduzeća u Srbiji jednostavan i da se svodi na povlačenje zajmova preko međunarodnih finansijskih institucija i bilateralnih kreditnih ugovora, što koriste zemlje s najnižim stepenom razvoja, koje se dominantno oslanjaju na međunarodne finansijske institucije, a ne na tržište kapitala. Ćirović je kazao da je malo javnih preduzeća sposobno da se zaduži kod stranih komercijalnih banaka, jer nemaju kreditni rejting, dok je zaduživanje kod domaćih banaka teško, jer nude skup izvor finansiranja. Finansiranja kroz korporativne obveznice još ne može da se koristi u Srbiji, jer nije rešeno imovinsko pitanje javnih preduzeća, koja nemaju rejtig, dodao jer on. Ćirović smatra da država u narednom periodu javnim preduzećima treba da, po cenama manjim od tržišnih, naplaćuje garancije koje im daje, odnosno da prestane da ih daje besplatno.

(Beta, 22.03.2010)