Usvojen Zakon o reformi zdravstvenog osiguranja u SAD-u

S media

Predstavnički dom je, ustvari, glasao za dva zakonska teksta koji se odnose na reformu. Najpre je većinom od 219 prema 212 glasova, usvojio tekst zakona koji je Senat izglasao krajem decembra, "težak" 871 milijardu dolara, koji sa potpisom predsednika Obama postaje zakon.

Kongresmeni su odmah posle toga usvojili još jedan tekst - paket sa izmenama da bi se uskladila razlika od oko 70 milijardi dolara, ovog puta većinom od 220 prema 211. Taj tekst će zatim, morati ponovo u Senat gde se očekuje da bude usvojen običnom

većinom, koju demokrate i tamo imaju, i po proceduri koja će onemogućiti opstrukciju republikanaca.

Svi kongresmeni koji su glasali za zakon bili su iz redova Obamine Demokratske stranke, koja u donjem domu Kongresa ima komotnu većinu od 253 mesta, prema 178 republikanskih mandata. Republikancima se prilikom glasanja pridružilo i više od 30 demokrata.

Novim zakonom će se od svih Amerikanaca po prvi put zahtevati da se osiguraju, a poslodavci će morati radnicima da ponude osiguranje koje oni mogu da plate.

Privatnim osiguravajućim kompanijama biće nametnuta mnoga pravila, uključujući zabranu prakse uskraćivanja osiguranja ljudima koji već imaju neku bolest, ali i propis da deca mogu da ostanu na polisi svojih roditelja do svoje 26 godine.

Ta reforma, kojom bi se zdravstvenim osiguranjem prvi put pokrilo još 32 miliona ljudi, predstavlja najznačcajniju ekspanziju federalnih garancija zdravstenog osiguranja za više od četiri decenije i najznačajniji dokument iz oblasti socijalnog zakonodavstva u SAD još od 1930-ih godina.

Budžetska kancelarija Kongresa objavila je u četvrtak da će reforma zdravstvene zaštite koštati 940 milijardi dolara u narednih 10 godina, ali i da će budzetske uštede u istom periodu iznositi 138 milijardi dolara, zahvaljujući smanjenim izdvajanjima za neke dosadašnje programe zdravstvene zaštite i povećanim porezima za bogatije.

Neizvesnost oko usvajanja zakona dolazila je zbog kolebanja manjeg

broja demokrata, čiji glasovi su, medjutim, zajedno sa republikancima koji se od početka svi protiv reforme, mogli da ugroze njeno usvajanje.

To je bilo pre svega nekoliko desetina demokratskih kongresmena čija je izborna baza imala razumevanje za republikanske argumente da su troškovi reforme zdravstva visoki i da njome savezna država postaje još moćnija.

Poslednji i najžešći otpor, ipak je došao iz redova desetak kongresmena protivnika abortusa koji su tek danas postigli dogovor sa Belom kućom da predsednik, pousvajanju zakona, potpiše izvršnu naredbu kojom će pootvrditi da se abortus neće finansirati iz sredstava budžeta.

Te teškoće i značaj zakona učinili su da je predsednik Obama morao lično da se angažuje u obezbedjivanju većine glasova kongresmena, i da poslednjih dana pomalo zanemari sve druuge teme, kako domaće tako, još vise, medjunarodne.

U poslednjih pet nedelja, Obama u svojim govorima, a bilo ih je 38, nijednom nije pomenuo reč "taliban" ili "terorista", irak i Avganistan je spominjao samo usput, a put u Indoneziju i Australiju je odložio.

Debata o zakonu proteklih dana bila je puna strasti. Kritičari iz redova republikanaca, svesni značcaja i dalekosežnosti reforme, tvrdili su da se njome ugrožavaju osnovni principi na kojima Amerika počiva.

U tome ih podržalo nekoliko stotina demonstranata koji su se okupili ispred Kongresa, koji su zviždali demokratama. U subotu je bilo i incidenata u kojima neki demokratski kongresmeni vredjani na rasnoj ili rodnoj osnovi, od čega su se organizatori skupa kasnije ogradili.

U nedelju se, medjutim, na Kapitol hilu okupili i pristalice usvajanje zakona, da bi podržali i pozdravili istorijsku odluku Predstavničkog doma.

Amerikanci su na zdravstvo prošle godine potrošili 2.500 milijardi dolara, ili 17,3 bruto nacionalnog proizvoda. U zemlji od 300 miliona stanovnika, oko 47 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje, pa je po kvalitetu zdravstvenog sistema SAD na 32. mestu lestvice Svetske zdravstvene organizacije.