Novi “Žeželj” do 2012.

Večernje novosti

Foto D. DOZET

UKUPNO 30 miliona koje je EU iz Instrumenata za pretpristupnu pomoć obezbedila za obnovu Žeželjevog mosta aktivirano je sporazumom koji su u ponedeljak u Novom Sadu potpisali potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. Istovremeno, spremnost da, u srazmeri 2:1, obezbede još toliko novca, potvrdili su i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i novosadski gradonačelnik Igor Pavličić, pa je sada gotovo izvesno da će se nekada jedan od najprepoznatljivijih simbola Novog Sada ponovo uspraviti najkasnije 2012. godine.

Svi su, naravno, izrazili zadovoljstvo što će podizanje objekta koji je jedna od najvažnijih tačaka na panevropskom železničkom Koridoru 10 početi već ove godine, najverovatnije u septembru. Novi most će, inače, vizuelno, praktično biti replika starog koji je, od 1957. do 1961. godine, građen

po projektu akademika Branka Žeželja (1910-1995), ali tehnologija gradnje neće biti ista.

Stari Žeželjev most dug tačno 466 metara je, naime, bio sagrađen od prenapregnutog betona i bio je prvi most te vrste u Evropi. Kao što to sa novinama uvek biva, na početku je bilo dosta skepse oko njegove stabilnosti, što je najbolje demantovala činjenica da su njegova dva elegantna betonska luka 38 godina čvrsto stajala nad Dunavom, kao i to što su bombarderi NATO 26. aprila 1999. uspeli da ga sruše tek iz petog pokušaja.

Akademik Žeželj je, inače, tada u svetu revolucionarnu tehnologiju prenapregnutog betona prethodno uspešno isprobao na Beogradskom sajmu nad čijom Halom 1 i danas stoji kupola raspona 97,5 metara.

- Na novom mostu, samo će tri stuba, dva obalna i jedan centralni rečni, biti betonski, sve ostalo će biti od čelika - kaže Janko Kovljanić iz “Železnica Srbije” koje će tokom gradnje zastupati investitora Vladu Srbije. - Centralni će, inače biti napravljen na temelju onog koji je nosio i stari most. On se ne vidi iz reke, ali je ostao stabilan. U ovaj novi most će biti ugrađeno čak 12.000 tona čelika!

OSTATAK NOVCA

PREOSTALIH 40 miliona evra koje je Srbija iz IPA dobila potpisanim sporazumom, otići će za finansiranje osam projekata. Reč je o jačanju kapaciteta Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom (2,5 miliona evra), o sprovođenju nacionalnog plana za borbu protiv raka grlića materice i dojke (6,6 miliona), rešavanju problema izbeglica i interno raseljenih lica (12,65 miliona), izradi projektne dokumentacije za fabriku za preradu opasnog otpada (tri miliona), kontroli iskorenjivanja svinjske kuge i besnila (šest miliona), unapređenju predškolskog obrazovanja (3,75 miliona), zaštiti potrošača (dva i po miliona) i podršci civilnom društvu (dva miliona evra).