Oko 200 000 građana čistilo Srbiju

B92

Oko 200 hiljada građana Srbije učestvovalo je u akciji "Veliko spremanje Srbije" kojom je obeležen Svetski dan zaštite životne sredine.

Visoku svest o značaju zaštite životne sredine pokazali su žitelji gotovo svih mesta u Srbiji. Čistilo se i u većini beogradskih opština, a doprinos akciji dale su škole, fakulteti, kompanije, javna preduzeća i Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja.

Hiljadu mladih izviđača iz cele Srbije svojim telima na Trgu Republike formiralo je veliki znak za reciklažu i tako javnosti uputili apel da moraju odgovornije da postupaju sa otpadom.

Izviđači za B92 objašnjavaju zašto je reciklaža bitna:

"Da bismo pravili nove predmete".

"Da ne bismo bacali smeće i napravili deponiju veliku, da ne bude smeće po celoj Srbiji".

"Ako bacimo stare flaše onda pravimo nove i sipamo piće"

Svoj glas za čistiju Srbiju dale su i brojne institucije, kompanije, nevladine organizacije.

"Stvarno nije teško uzeti neki pikavac, žvaku, sok od flaše i baciti u kantu, jer se stvarno mnogo zagađuje. Nas je to počelo da iritira i zato uvek podržavamo ovakve akcije", kaže Uroš Kuridža iz organizacije "Cirkusfera".

Čistilo se i na 25.maju. Rukave su zasukali đaci, studenti, zaposleni u kompanijama u opštini Stari Grad i sama predsednica opštine. Posle nekoliko sati priobalje je očišćeno do poslednjeg pikavca.

Učesnici akcije zadovoljni su onim što je danas učinjeno:

"Volimo svoju zemlju, svoj grad, želimo da bude čist, da možemo da izađemo i uživamo u čistom šetalištu."

"Imala sam pre loše navike i gde god idem bacim đubre. Onda sam počela da se kontrolišem, da nosim kesu i da bacam u nju papiriće od žvaka, slatkiša i posle odložim u kantu."

"Mislim da svako treba malo da doprinese da očistimo Srbiju.”

Više stotina ljudi učestvovalo je u čišćenju deponije kod Ibarske magistrale, ubeogradskom naselju Vidikovac, a u sakupljanju đubreta pomagao im je ministar životne sredine Oliver Dulić.

Oliver Dulić u akciji ''Veliko čišćenje Srbije'' (Beta) On je najavio da će u sledećih nekoliko nedelja početi sa radom komunalna policija.

"Čeka nas i novi Zakon o komunalnim delatnostima kojima ćemo povećati nadležnost komunalnih inspekcija na lokalnom nivou, ali ćemo formirati komunalnu inspekciju i na republičkom nivou koja će kažnjavati ona preduzeća koja ne brinu o higijeni svojih reona”, najavio je Dulić.

“I ono što je jako važno, moramo da organizujemo posebne akcije u kojima ćemo juriti sve za koje znamo da organizovano prosipaju đubre pored puta", kazao je on.

Ministar Dulić prethodno se sa svojim kolegama iz Vlade, Sulejmanom Ugljaninom i Slobodanom Milosavljevićem latio lopate i počistio svoj kraj, odnosno okolinu Palate Srbije, gde su pojedina ministarstva.

Ministri su pozvali građane da se uključe u akciju, tako što će očistiti kraj oko svoje kuće.

U akciji čišćenja žitelji Vračara su očistili Čuburski park, dvorište osnovne škole "Kralj Petar II Karađorđević" i par u Šumatovačkoj ulici, a u Makenzijevoj su skinuli plakate sa uličnih stubova. Vredni su bili i Voždovčani, Zvezdarci i građani Železnika.

Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Bojan Đurić procenjuje da se akciji odazvalo preko dvesta hiljada ljudi sa teritorije cele zemlje.

On je gostujući u vestima B92 kao primer uspešnosti akcije naveo opštinu Štrpce gde se odazvalo 15 odsto ukupnog stanovništva.

“Najkritičnije tačke, ako pričamo o industrijskom zagađenju su tradicionalno Bor, Veliki bački kanal, međutim ako pričamo o vrsti zagađenja koje je danas tema i o kome danas svi pričaju, to su definitivno zaštićena prirodna dobra, nacionalni parkovi”, rekao je Đurić.

“Evo, jezero Perućac bi moglo da bude jedan sjajan primer jednog zagađenja koje je čak i međudržavni problem. Dakle, tu se slivaju reke koje prolaze kroz Crne Gore, Srbije i BiH i ogromno je zagađenje, zaista. Ja sam prolazio pre nekoliko meseci sa jedni stranim državljaninom koji me je pitao zašto jezero peni. Jezero ne peni, to je bila ogromna količina pet ambalaže, tako da to je jedna od stvari zbog koje treba da nas je sramota”, dodaje on.

Šest hiljada Novosađana čisti svoj grad

U Novom Sadu i prigradskim mestima oko šest hiljada ljudi danas čisti svoju okolinu. Pozivu da se priključe akciji odgovorilo je tridesetak mesnih zajednica, dvadeset škola, ustanove kulture i preduzeća.

Mnogi Novosađani danas su uzeli metle i lopate u ruke i prihvatili se čišćenja svoje okoline. Neki su došli organizovano, na poziv svojih mesnih zajednica, ali ima i onih koji su, čuvši za akciju, odlučili da se priključe.

Oni ipak kažu da nije dovoljno samo počistiti svoju okolinu već da o njoj treba voditi računa svakog dana.

Učesnici akcije uklanjaju otpad sa obala Dunava u Novom Sadu (Beta) Osim mesnih zajednica, javnih i privatnih preduzeća, akciji su se odazvale i brojne škole i vrtići. Deca, njihovi roditelji i vaspitačice udružili su snage u čišćenju dvorišta vrtića.

U nekim vrtićima je ovo gotovo tradicionalno okupljanje, jer i mimo akcije Ministarstva periodično obavljaju veliko spremanje vrtića, što od dece u velikoj meri razvija svest o ocuvanju životne sredine.

U gradskoj vlasti kažu da je današnji dan veliko finale akcije “Veliko prolećno spremanje Novog Sada” koja u gradu traje već dva meseca.

Do sada su ozelenjene brojne površine u gradu, potpisani su ugovori za dva stočna groblja u okolini Novog Sada koja su predstavljala svojevrsne crne tačke grada, rekonstruisana su pojedina igrališta...

Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić smatra da se svest ljudi u vezi sa očuvanjem životne sredine menja nabolje.

Novosađani su danas, osim dvorišta zgrada, igrališta i slično čistili i obalu Dunava u delu koji protiče kroz grad, a pokrajinska vlast je u saradnji sa Nacionalnim parkom Fruška gora organizovala čišćenje ove planine.

U akciji i oko deset hiljada Nišlija

U Nišu je u velikom spremanju učestvovalo oko deset hiljada ljudi. Nišlije su uspele da očiste zeleni pojas pored pruge koja prolazi kroz grad, zatim i obale Nišave, prilazne puteve, dvorišta osnovnih i srednjih škola. Uklonjene su i divlje deponije iz Sićevačke i Jelašničke klisure.

Samo nekoliko sati nakon početka ”Velikog spremanja Srbije“ u celom Nišu mogli su se videti džakovi prepuni smeća koje su sakupili učesnici akcije.

Predstavnici grada kažu da je najdramatičnije bilo na obalama Nišave, i da su volonteri zaista vodili žestoku borbu da obale reke spasu plastične ambalaže, starog nameštaja i mnogih drugih otpadaka.

Čišćenje korita Grabovačke reke u Nišu (Beta) U Nišu su u akciji ”Veliko spremanje Srbije” učestvovale sve gradske opštine, ustanove i službe, nevladine organizacije, učenici osnovnih i srednjih škola, pripadnici vojske, izviđači, radnici “Železnice” i “Telekoma”.

Zahvaljujući zaposlenima u Javnom preduzeću "Srbijašume“, predstavnicima ekološkog udruženja ”Gorocvet“ i prosvetnim radnicima iz sela Sićeva, očišćene su Sićevačka i Jelašnička klisura.

Najveći deo smeća koji su volonteri sakupili u toku današnje akcije završio je na gradskoj deponiji, ali će dobar deo biti i recikliran, pošto je Niš nedavno postao prvi grad u Srbiji u kome je organizovana selekcija i reciklaža ambalažnog otpada.

Više hiljada železničara u "Velikom spremanju Srbije"

Više hiljada železničara širom Srbije uključiulo se u akciju "Velikog spremanja Srbije".

U saopštenju "Železnica Srbije" navedeno je da su železničara čišćenje železničkog područja i objekata započeli u jutarnjim časovima, a da su samo u Beogradu angažovani na 10 punktova.

Kada je reč o glavnom gradu, železničari uređuju glavni stanicu Beograd, zatim stanicu na Topčideru, u Rakovici, Zemunu, Batajnici, Makišu, Dunav stanici i Beograd ranžirnoj i stanici Beograd-Donji grad.

U akciji "Velikog spremanja Srbije" će, kako je ranije najavljeno, učestvovati i zaposleni u ćerke -firme srpskih železnica "Zaštitne radionice", "Nega kola D.D.D." i "Društvo za održavanje zgrada".

I osuđenici učestvovali u akciji

Osuđenici iz nekoliko zavoda Uprave za izvršenje krivičnih sankcija učestvovali su danas u akciji "Veliko spremanje Srbije".

U saopštenju ministarstva pravde navodi se da su u akciji Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja učestvovali osuđenici iz Kazneno popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu, Vaspitno popravnog doma u Kruševcu i Okružnog zatvora u Kragujevcu.

Sa svojim vaspitačima i instruktorima osuđenici su očistili nekoliko divljih deponija i prostor pored puta u blizini njihovih zavoda.