Preti nam pobuna gladnih

Večernje novosti

Srbiji ne preti talas štrajkova. Nama preti pobuna. Pobuna vojske gladnih, siromašnih i obespravljenih građana.

Ovu bojazan u razgovoru za „Novosti“ isnosi predsednik Saveta samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. On upozorava da je poslednji trenutak da se povuku ozbiljni potezi.

- Stanje je vrlo ozbiljno, ali neće biti mnogo štrajkova, jer se zaposleni boje za radno mesto i čuvaju ga. Nama, međutim, preti buna. Pobuna nezadovoljnih ljudi. Imamo skoro 800.000 nezaposlenih i milion ljudi koji gladuju, dobar deo se tu preklapa. To je izuzetno visok procenat u odnosu na broj stanovnika.

* Da li mislite na vid protesta koji je nedavno bio u Kuršumliji?

- Upravo takav. Sada postoji izuzetno radničko, ako hoćete i građansko, nezadovoljstvo u unutrašnjosti, dok je ono u Beogradu malo manje. Na jugu prosto nema nikakve perspektive. Zato smo se ponadali da će pojedini krupniji poslodavci otvoriti poneku firmu u tim krajevima, ali ništa od toga.

* To je epilog vašeg dogovora sa srpskim privrednicima...

- Ostalo je sve na načelnom dogovoru. Pokazana je spremnost da svi zajedno pođemo u izvlačenje ove zemlje iz krize, ali srpska tragedija je da se u sve stalno meša politika. Neprestan je strah da li će nešto nekome doneti političke poene ili će zbog toga izgubiti tri glasa na izborima. Takva politika nema perspektivu. Uputio sam pismo premijeru Cvetkoviću da dođe do još jednog sastanka Vlade, privrednika i sindikata, ali odgovora nema...

* Šta pokazuju poslednji podaci o broju siromašnih u Republici?

- Srbija u ovom momentu ima milion građana ispod granice siromaštva. To je fantastična cifra koja ne sme nikog da ostavi ravnodušnim. Radi se o ljudima koji nemaju mogućnost da obezbede egzistenciju sebi i svojoj porodici, nemaju sva tri obroka. Oslanjaju

se na javne kuhinje, mnogima je to jedini obrok dnevno. Veliki broj ljudi nema mogućnost da bilo šta kupi i da obezbedi deci redovno školovanje. Treba dodati i veliku grupu ljudi koja radi, doprinosi, ali ne prima plate ili prima minimalnu zaradu. Minimalna zarada je sada oko 16.000, a minimalna potrošnja 22.000. To je 160.000 ljudi koji rade a ne primaju plate i 110.000 ljudi koji primaju minimalac.

* Predsednik Tadić je pojedine biznismene nazvao „nepristojno bogatima“...

- Predsednik je morao vrlo jasno da kaže ko je to. Ključno pitanje je ko je omogućio tim ljudima da postanu nepristojno bogati. Mora se javno saopštiti kako je neko uspeo da kupi 30-40 firmi, a nema pokriće za tu kupovinu, ne zna se odakle mu to bogatstvo.

* Pojedini ministri kažu da je najgore prošlo. Ima li još otpuštanja radnika?

- Više od 500.000 radnih mesta je izgubljeno od početka privatizacije do danas. Znači, 220 ljudi dnevno ostajalo je bez posla. Od kada je počela svetska ekonomska kriza taj broj je povećan na novih 490 ljudi bez posla dnevno. Sada je taj broj nešto manji, jer neke firme pokušavaju da zaštite radna mesta.

* Kako ocenjujete polemike o bonusu, odnosno regresu od 5.000 dinara zaposlenima u javnim službama?

- To je uvredljivo! Dve godine nisu povećavane plate. Realno su opale kroz rast kursa evra i za 30 odsto. Srbija, koja svojim bogatstvom i radnom tradicijom treba da prednjači u regionu, ima najmanje plate na Balkanu. Na krajnje perfidan način došlo je do smanjenja plata sa nekih 420 evra na 300, a sada se polemike vode oko jednokratnih 5.000 dinara!

* Koja je minimalna cena rada koju sindikat traži?

- Mora se početi sa povećanjem plata. Tražimo da minimalna cena rada pokriva minimalnu potrošačku korpu. Očekujemo nove pregovore do kraja meseca. To je logično i tako radi socijalno odgovorna država.

* Šta ćemo sa silnim firmama koje ovih dana odlaze u stečaj, šta će biti sa radnicima u njima?

- Teorija kaže da je stečaj pozitivan jer daje mogućnost, ako postoji perspektiva, da firma pozitivno posluje u budućnosti. Međutim, stečaj u Srbiji je nešto sasvim drugo. Koristi se da se rasproda imovina i firma otera u likvidaciju... A radnici u njima priključiće se armiji gladnih. Sindikat je nemoćan da tu nešto sam promeni.

ZDRAVSTVENO I PENZIJSKO

* Kako je moguće da 100.000 ljudi u Srbiji nema pokriveno zdravstveno i penzijsko osiguranje?

- Mi ne možemo da znamo ko za koga plaća doprinos. Ne možemo da priđemo Fondu, pa čak ni Fond to sam ne zna, nego mora da pita Poresku upravu. Reagujemo uvek kada nema plata i uplate doprinosa, ali država je ta koja prva mora da reaguje. Kao posledicu imali smo 130 štrajkova prošle godine.