Rukoveti cveća za sreću i blagodet

Politika

Sivac – Tradicionalni festival izvornog narodnog stvaralaštva i običaja vojvođanskih Srba starosedelaca „Ivanjsko cveće“, održan u protekla dva dana u Sivcu, i ovoga puta protekao je u znaku autentičnog i raskošnog duhovnog i kulturnog nasleđa Bačke, Banata i Srema. Svečarilo se uoči Ivanjdana, u čast i cveća i lepote, prizivan je igrom i pesmom berićet na njivama, a kroz zdravice se preplitale želje za dobro zdravlje i porodičnu sreću. Razlegali su se zvuci muzičkih instrumenata karakterističnih za folklor starosedelaca u severnoj srpskoj pokrajini, kao što su gajde, samice, tambure, harmonike.

U centru ovog tipično ravničarskog sela, na sredokraći puta između Kule i Sombora, priređena je degustacija tradicionalnih jela domaće kuhinje, istina bez masnoće, budući da je u toku petrovdanski post, ali na ukus i kvalitet niko nije imao primedbi. Banaćanke iz Mokrina pripremile su desetak specijaliteta iz svog kraja i odista je bilo teško odoleti njihovoj piti sa ludajom ili knedlama od pečuraka, a kao desert nudile su posne kolače čudesnih naziva – poljupci, štanglice, korpice. Masa sveta tiskala se i oko trpeze sa špecijama domaćica iz bačkog sela Deronja, predvođenih vremešnom Kajkom Živkov, „majstoricom“, kako rekoše, za papulu – kuvani zgnječeni pasulj, ručno ispasiran i serviran u slatkoj varijanti sa roščićima ili u ljutoj sa paprikom. Na sremskom izdašnom „švedskom stolu“ našla se, pored ostalog, i posna pogača, ispečena – kako reče Danica Demić – u furuni stare paorske peći. Bilo je tu još i prebranca, pa salate od proprženih tikvica sa raznoraznim začinima, pita s višnjama i suvim šljivama, i mnogo štošta još.

– Kuhinja je vrlo značajan deo u negovanju nacionalne tradicije. A tek ova naša srpska u Vojvodini, vekovima krčkana i s receptima drugih naroda koji žive na ovim prostorima, da bi se na kraju zgotovila kombinacija jedinstvenih ukusa i mirisa. Ovo je primer kako i posna jela, kad ih spreme umešne domaćice, mogu da budu carski izdašna i lepa – prokomentarisao je Borivoj Anđelić iz Kule, koji već dvadesetak godina živi u Danskoj, ali redovno dolazi na ivanjdanska svečarenja u Sivcu.

U smiraj prekjučerašnjeg dana masa sveta okupila se u crkvenoj porti gde je održano tradicionalno devojačko nadmetanje u pletenju ivanjskih venaca od svežeg raznobojnog poljskog cveća. Od stotinak ovih rukorada, prema oceni žirija i publike, najlepši je bio venac koji su isplele Svetlana, Jovana i Biljana iz Bobote kod Vukovara.

U slavu cveća i ljubavi: devojke pletu ivanjske vence

– Pored toga što se trude da njihov venac bude što lepši, devojke pri tom posvećuju svoje misli voljenom draganu, dok su želje udatih žena usmerene na zdravlje dece i napredak u domaćinstvu. Običaj je da se ivanjski venci poklanjaju dragim osobama, da se kao zaštitni simbol okače na kapije, ili da se njima ukrase ikone u kući – objašnjava Maksim Medurić, poznati kulturni radnik ovog kraja i jedan od lučonoša negovanja tradicije i običaja vojvođanskih Srba starosedelaca, dodajući da se u vence od ivanjskog cveća često uplete glavica belog luka ili jabuka, što takođe ima posebnu životnu simboliku.

Jedanaesti festival „Ivanjsko cveće“ krunisan je višečasovnim koncertom folklornih ansambala i pevačkih grupa iz Stare Pazove, Pančeva, Mokrina, Bobote, Deronja i sela domaćina, a potom i paljenjem ivanjske vatre i narodnim veseljem koje je trajalo sve do svitanja jučerašnjeg dana.

Petko Koprivica

objavljeno: 08.07.2010.