Obeležena godišnjica stradanja Srba na području Bratunca i Srebrenice

RTV

Dodik je izjavio da niko ne spori činjenicu da su u Srebrenici nastradali Bošnjaci, ali je očigledno ignorisanje činjenice da su na prostoru Podrinja nastradali Srbi u kontinuitetu što govori o kreiranju istine koja to nije i nepravde.

"Značaj koji se daje ovim događajima (Srebrenici i Bratuncu) od strane međunarodne zajednice govori o selektivnoj pravdi", rekao je Dodik novinarima na vojnom groblju u Bratuncu i naglasio da je došao da oda poštu svim stradalima.

Prema njegovim rečima, ne može se održati princip po kome su jedni samo žrtve a drugi samo zločinci.

Premijer je dodao da zločin ne može da bude prihvatljiv za RS niti da je zločin učinjen u ime Srpske.

Dodik je rekao da ono što se dogodilo u Srebrenici za njega nije genocid.

"Ako je bio genocid onda se desio ovde u Podrinju i ovde su stradali ljudi, a za to su odgovorni pojedinci. Ukoliko su učestvovale institucije bile su zloupotrebljene", rekao je Dodik.

Na pitanje kako komentariše nedolazak predsednik Srbije u Bratunac i to što je juče bio u Srebrenici na obeležavanju 15 godina od zločina u tom mestu, Dodik je rekao da bi lično voleo da je Tadić prisutan i u Bratuncu, ali da ga nije pitao za razloge ni dolaska ni nedolaska.

"Smatram se nekompetentnim da to komentarišem", rekao je Dodik.

Vence su pored Dodika na vojničkom groblju u Bratuncu položili i generalni konzul Srbije u Banjaluci Jadranka Derajić, zamenik visokog predstavnika u BiH Kris Benet, delegacija skupštine RS i veća naroda RS, zajedničkih institucija, izaslanik predsednik RS Duško Ćetković i drugi.

Na Petrovdan 1992. muslimanske snage pod komandom Nasera Orića upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, a 19 se vode kao nestali.

Sela su opljačkana, spaljena i još nisu obnovljena.

Pomen i u Srebrenici

U Kulturnom centru u Srebrenici biće održana duhovna akademija i prikazan i film "Dosije Srebrenica", posvećen stradanju srpskog naroda na ovom prostorima.

Od maja do decembra 1992. u napadima muslimanskih snaga uništeno je i razoreno na desetine srpskih sela i na najbrutalniji način ubijene stotine srpskih civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Skelani.

Samo na području Srebrenice u tom periodu napadnuto je 21 srpsko selo u kojima je ubijeno više od 400 civila.

U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac u istom periodu ubijeno je najmanje 560 ljudi.

Zločin bez kazne

Na Božić 1993, združene snage podregije Srebrenica pod komandom Orića u ranim jutarnjim satima napale su srpska sela na području Kravica u opštini Bratunac i ubile 48 meštana.

Od 7. do 16. marta 1993. uništeno je 688 domaćinstava i oskrnavljeno pravoslavno groblje u Kravicama.

Na području opština Srebrenica, Zvornik, Milići, Bratunac, Vlasenica i Osmaci u toku rata stradalo je najmanje 1.300 ljudi srpske nacionalnosti, dok je na širem području srednjeg Podrinja i Birča stradalo ukupno 3.267 Srba.

Bez jednog ili oba roditelja ostalo je oko 800 dece, a oko 5.400 porodica ostalo je bez pokretne i nepokretne imovine.

Za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom na području Srebrenice, Bratunca i okolnih mesta niko nije do sada odgovarao pred sudovima u BiH.

Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Orića i 2006. mu izrekao zatvorsku kaznu od dve godine zato što nije sprečio zločine nad Srbima.

U žalbenom postupku prvostepena presuda je preinačena, a Orić oslobođen bilo kakve krivice.