Čija je crnogorska struja?

B92

Pregovori o povezivanju energetskih sistema Italije i Crne Gore podvodnim kablom na liniji Peskara - Tivat, ušli su u završnu fazu i očekuje se potpisivanje ugovora.

Projekat će, kako je najavio Miodrag Čanović, pomoćnik ministra energetike Crne Gore, biti realizovan do kraja 2014. godine.

Crnogorski "Prenos", kao partner italijanske "Terne" koja će finansirati postavljanje podvodnog kabla, ostvarivaće, kako je ranije najavljeno oko 40 miliona evra dobiti godišnje, odnosno oko 20 odsto kapaciteta kabla, pod uslovom da se koristi 80 odsto njegovog kapaciteta.

Ugovor o polaganju kabla za prenos električne energije potpisan je početkom februara u Italiji i vredan je 720 miliona evra.

VLASNIŠTVO I MREŽA

Osnovni kapital crnogorskog "Prenosa" je 120,84 miliona evra, a prenosnu mrežu čini oko 250 kilometara dalekovoda, naponskog nivoa 400 kilovata, potom oko 370 kilometara dalekovoda na naponskom nivou 220 kilovata i 600 kilometara dalekovoda sa naponom od 110 kilovata. "Prenos" poseduje i veliki dalekovod od 400 kilovata, prema Kosovu. Italijanska "Terna" je takođe, u većinskom državnom vlasništvu, a njena tržišna vrednost je veća od 4,5 milijarde evra. Imovina joj vredi oko osam milijardi, a godišnji prihod premašuje 1,3 milijarde evra.

Sredinom prošle godine, u Crnoj Gori je potpisan crnogorsko-italijanski Memorandum o ulaganjima u energetiku, u vrednosti između četiri i pet milijardi evra. Tim dokumentom, koji su potpisali crnogorski ministar ekonomije Branko Vujović i italijanski ministar ekonomskog razvoja Klaudio Skajola, osim pomenutog kabla, predviđeno je i da Italija gradi hidrocentrale u Crnoj Gori, kao i jedan pogon za prozvodnju struje na ugalj i termoregulator.

Energetski kabl prvobitno je, još za vlade Romana Prodija, trebalo da "putuje" pravolinijski, od Tivta do Fođe. Ali, nakon što je italijanska kompanija "A2A" kupila 43 odsto akcija crnogorske Elektroprivrede, putanja je pomerena za oko 200 kilometara severnije, do Peskare, pa potom preko planina Abruca, sve do "stare krajnje stanice", Fođe.

Međutim, podvodni prenosni kabl između Italije i Crne Gore, uopšte se ne pominje u crnogorskoj Strategiji za razvoj energetike do 2025. godine, a ne postoji ni u prostorno urbanističkim planovima. Naknadno je, prilikom usvajanja PUP Tivta, priključak za kabl ucrtan u mestu Krtoli.

MEŠTANI ABRUCA PROTIV

Prava pobuna dogodila se u italijanskoj regiji Abruco, gde su žitelji desetak mesta ustali protiv postavljanja podvodnog kabla, s argumentacijom da to ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi. U žiži "zelenih" organizacija, ali i opštinara, našlo se i "sumnjivo" veliko prijateljstvo Silvija Berluskonija i Mila Đukanovića. I meštani Luštice su u februaru protestovali protiv namere Vlade da kroz njihovo područje sprovede podvodni kabl. Oni smatraju da će im elektromagnetna zračenja zagaditi okolinu i rasterati turiste.

Tek što se stišala bura u vezi s delimičnom prodajom i dokapitalizacijom crnogorske Elektroprivrede italijanskoj "A2A", krenula je nova - o gradnji hidroelektrana na Morači.

Oba posla, smatra veliki deo javnosti i opozicije, namenjena su, i unapred ugovorena s italijanskim partnerima, konkretnije, između dva premijera - Mila Đukanovića i Silvija Berluskonija.

Iako niko ne može da spori da je ulazak italijanskih investitora u Crnu Goru, na velika vrata, generalno pozitivan pomak, postavlja se pitanje - da li je i u ovom slučaju na sceni "rasprodaja crnogorskog srebra", odnosno energetska kolonizacija Crne Gore.

Dr Lazar Ljubiša, bivši direktor Jugoslovenske elektroprivrede i nesumnjivi autoritet, ima stav da "Crna Gora mora biti veoma oprezna prilikom potpisivanja Ugovora o korišćenju energetskog kabla na relaciji Tivat -Peskara". Po njegovom mišljenju, ne sme se dozvoliti da italijanske kompanije sa ovih prostora vuku mnogo više struje nego što im je energetski deficit. U tom slučaju bi, smatra on, balkanski kapaciteti bili raubovani, a Italijani bi uvezenu struju preprodavali po većim cenama.

Profesor Branko Radulović, iz Pokreta za promene, smatra da politika crnogorske Vlade u oblasti energetike, od privatizacije EPCG-a, preko gradnje HE, pa do podvodnog kabla, vodi u rasprodaju energije i energetskih potencijala.