Vojska protiv kamiondžija

Vojne cisterne snabdevaju gorivom strateške lokacije, poput bolnica, aerodroma i luka. Zvaničnici kažu da situacija u Atini i Solunu poboljšava, ali nestašica goriva i dalje vlada u drugim delovima zemlje. Kamiondžije su se oglušile o retko korišćeni vanredni ukaz vlade koja je pokušala da ih primora da se vrate na posao. Taj ukaz se koristi samo u vreme rata. Na osnovu vladinog ukaza o "mobilizaciji civila", vozači su u sredu uveče dobili rok od 24 sata da prekinu štrajk Ukazom se od vozača kamiona traži da rade na osnovu ove vanredne mere, a ako se ne vrate na posao preti im krivično gonjenje i kazna do pet godina zatvora. Štrajk nanosi veliku štetu Grčka privreda trpi veliku štetu zbog štrajka kamiondžija. Sedamdeset posto benzinskih stanica u Atini je ostalo bez goriva, a iz nekih delova zemlje stižu vesti o nestašicama svežih namirnica i privremenom zatvaranju prodavnica. Vlada u Atini kaže da je s pravom posegnula za vanrednim zakonom, koji se obično koristi u vreme rata, jer, kako ističe, niko nema pravo da prališe zemlju. Vozači kamiona štajkuju jer se protive planovima za otvaranje ovog transportnog sektora za konkurenciju. To je deo šireg paketa mera štednje, koje je vlada usvojila zbog velikog budžetskog deficita i zaduženosti države. Zbog nestašica goriva i hrane ugrožen je i turizam, jedna od najvažnijih privrednih grana u zemlji. Analitičari kažu da je Grčka na ivici još jedne eksplozije nezadovoljstva, posle više meseci sindikalnih protesta zbog vladinih mera štednje kako bi zemlja smanjila svoj veliki dug. Sprovođenje reformi Dok štrajk vozača kamiona traje i vlada preti krivičnim gonjenjem onih koji nastave da štrajkuju, u Atini su finansijski revizori EU i MMF-a koji proveravaju sporovđenje reformi u cilju štednje. U javnom sektoru vlada je već smanjila plate i penzije državnih službenika i unela izmene u sistem socijalne zaštite kako bi uštedela novac. Tek pošto dobije izveštaj svojih revizora, MMF i 15 zemalja evrozone će sredinom septembra odlučiti da li da odobre Grčkoj drugu tranšu zajmova za smanjenje zaduženosti. Grčkoj je ukupno odobreno 110 milijardi evra zajmova, a vlada u Atini kaže da za sada smanjuje budžetsku potrošnju prema usvojenom planu i nada se da će finansijski oporavak u drugim evropskim zemljama pomoći uspehu ovogodišnje turističke sezone. S druge strane, hotelijeri i turističke agencije se žale na manji broj gostiju zbog demonstracija i štrajkova. Zvanični podaci grčkog Statističkog zavoda govore o padu broja stranih turista u prvom kvartalu ove godine za 5,3 posto i o upola manjem obimu poslovanja malih preduzeća u području Atine u prvom polugodištu ove godine, u poređenju sa istim periodom 2009. godine.