Teturanje u međunarodnoj areni

e-Novine

Nakon debakla pred Međunarodnim sudom pravde, agonija zvaničnog Beograda u međunarodnoj areni nastavila se podnošenjem kontroverznog predloga rezolucije koji, kako stvari stoje, gotovo da nema izgleda na uspeh prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN. U predlogu rezolucije u tri tačke srpska diplomatija je pošla od konstatacije da MSP nije potvrdio pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje od Srbije, što je autore predloga navelo da od plenuma UN zatraže podršku za zaključak da „jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja“.

Problem sa tako formulisanim konstatacijama i zaključkom je u tome što rezolucijom Generalne skupštine koja je na predlog Srbije usvojena u oktobru 2008. godine od MSP nije tražen odgovor na pitanje da li kosovski Albanci imaju pravo na otcepljenje već da li je njihova Deklaracija o nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom. Sud je na to pitanje nedvosmisleno i jasno odgovorio, a Srbija u novom predlogu rezolucije svojim iskrivljenim tumačenjem tog odgovora i konstatacijama da je reč o „jednostranoj secesiji“ nastoji da bar delimično sanira posledice potpunog debakla koji je doživela u Hagu.

Logikom srpskih vlasti moglo bi se konstatovati da MSP nije odgovorio na mnoga suštinska pitanja - nije, na primer, potvrdio pravo na eksploataciju nafte u pojasu Arktika, nije potvrdio pravo državama da vrše kosmička istraživanja, nije potvrdio pravo na postojanje bilo koje svetske države, ali što je najvažnije nije potvrdio ni pravo Srbije na suverenitet na teritoriji Kosova. Sud nije odgovorio ni na jedno drugo pitanje osim onog koje mu je i postavljeno, a odgovor na njega je bio eksplicitan. Srbija, međutim, nije našla za shodno da u predlogu rezolucije navede to ekplicitno savetodavno mišljenje suda i logične posledice koje iz njega proističu. Tim povodom u tački 1. predloga rezolucije navodi se da Skupština prima na znanje savetodavno mišljenje suda, ali u daljem tekstu predloga navode se potpuno iskrivljeni zaključci i posledice izrečenog mišljenja MSP.

Photo: Zlica

Pored sadržinskih nedostataka podnošenje predloga rezolucije od strane Begrada pati i od proceduralnih nedoumica i opasnosti od političkih posledica koje bi mogle uslediti usled novog konfrotiranja sa ključnim zapadnim državama koje se oštro protive najnovijoj avanturi u koju se Srbija upustila. Velika Britanija je u već nekoliko navrata zahtevala od zvaničnog Beograda da Generalnoj skupštini ne podnosi unilateralni predlog rezolucije bez prethodnih konsultacija i usaglašavanja sa Briselom i Vašingtonom. Pored Britanije protiv srpskog teksta rezolucije su i Nemačka, Francuska i SAD za koje je neprihvatljivo da se u tekstu rezolucije pominje formulacija „jednostrana secesija“.

List Blic je pozivajući se na izvore iz Predsedništva Srbije objavio vest da dosadašnji pregovori sa Briselom o zajedničkoj rezoluciji nisu dali nikakvih rezultata. Brisel je, prema tim izvorima, odbio zahtev Beograda da mu pruži garanciju za skori prolaz srpske kandidature za članstvo u EU u slučaju fleksibilnijeg stava Beograda, a odbio je da pruži garancije za specijalni status za sever Kosova. Nakon čvrstog stava zapadnih partnera čelnici srbijanskog režima su odlučili da se gotovo bez ikakve podrške upuste u novu avanturu koja preti da nanese još jednu nepopravljivu štetu međunarodnom položaju Srbije.