Dojče vele: Separatistički pokreti ohrabreni odlukom MSP-a

U analizi posledica odluke MSP-a, radio podseća da Velika Britanija, koja je među prvima priznala nezavisnost Kosova, i sama ima problema sa separtističkim tendencijama, pre svega u Škotskoj.

Poslanik Škotske nacionalne stranke u Evropskom parlamentu Alin Smit smatra da je mišljenje MSP-a veoma značajno za Škote.

"Nismo očekivali da će Sud tako precizno definisati svoje mišljenje. Ova odluka jasno pokazuje da, ako jedan narod, u ovom slučaju narod Kosova, želi da bude samostalan, onda ima pravo i u skladu sa međunarodnim pravom da proglasi nezavisnost", kazao je Smit za Dojče vele.

On je dodao da Škoti sa puno interesovanja gledaju na odluku MSP-a, naglasivš da Škotska po Ustavu Velike Britanije ima pravo na otcepljenje.

"Ako budemo imali referendum i ako naš narod izglasa nezavisnost, bićemo nezavisni. To je u skladu sa međunarodnim pravom što slučaj Kosova potvrđuje. Mišljenje Suda jasno ukazuje da, ako postoji demokratski dijalog i volja za nezavisnošću - ništa to ne može da zaustavi", naglasio je Smit.

S druge strane, Španija nije priznala nezavisnost Kosova a jedan od razloga za to je što i sama ima probleme sa separatističkim pokretima, posebno u Kataloniji, kaže za Dojče vele poslanik katalonske stranke Eskuera u pokrajinskom parlamentu Pere Aragones.

"Ova odluka (MSP) legitimizuje ideju da, ako postoji demokratska većina i demokratska odluka u slučaju proglašenja nezavisnosti, nijedan Ustav države ne može da spreči otcepljenje", rekao je Aragones.

Dojče vele podseća da Ustav Španije sadrži nekoliko odredbi koje zabranjuju odvajanje španskih regiona od države, a posebno Katalonije.

"Činjenica da sud svojom odlukom kaže da je proces odvajanja demokratski daje nadu Kataloniji da će proglašenje nezavisnosti Katalonije za nekoliko godina biti priznato od strane međunarodne zajednice", smatra Aragones.

Za razliku od Škotske, gde se oko 30 odsto građana izjašnjava za nezavisnost i otcepljenje od Velike Britanije, ankete pokazuju da u Kataloniji oko 47 odsto birača već u ovom trenutku želi otcepljenje od Španije.

Taj procenat će nesumnjivo preći 50 odsto, kaže Aragones, pogotovo ako "španske institucije nastave da ugrožavaju stepen autonomije koji je razvijan u poslednjih 30 godina još od svrgavanja diktature generala Franka".

Profesor Majkl Emerson iz Centra za studije evropske politike kaže da mišljenje suda neće preterano uticati na želju za nezavisnošću u drugim regionima, ali da bi separatisti u istočnoj Evropi mogli da pokušaju da iskoriste odluku u svoju korist.

"U slučaju Škotske, znamo da je decenijama unazad na britanskom ostrvu ustanovljeno da ako postoji većina koja bi se odlučila za nezavisnost, to će biti poštovano. I to slučaj sa Kosovom ne menja. Isto je i u Kataloniji - lokalno stanovništvo je zadovoljno svojim stepenom autonomije i ne vidim da će se tu išta menjati", kaže Emerson za Dojče vele.

Istraživač u Institutu političkih nauka u Berlinu Kristijan Šaler smatra da je odluka MSP-a jasna ali da ne odgovara na pitanje da li neki entitet ili region ima pravo na samoopredeljenje.

"Pitanje postavljeno sudu nije se ticalo pravnih posledica deklaracije o nezavisnosti, niti se odnosilo na validnost i pravne posledice priznavanja Kosova", kaže Šaler.

Dojče vele podseća da su i drugi regioni već pozdravili odluku Suda o Kosovu. Berlinski stručnjak za Kavkaz Uve Halbah kaže da je Rusija već najavila da će koristiti tu odluku kako bi opravdala svoju diplomatsku odluku da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije u Gruziji.

"Najpre očekujemo nova priznanja nezavisnosti Kosova, što će još jače podstaći mnoge regione koji se bore za svoju nezavisnost. Ipak, ne mislim da će ovaj slučaj biti neka vrsta srebrnog metka koji bi pokrenuo nove separatističke pokrete u svetu", zaključuje Halbah.