Lisovolik: Glavna tema biće Zakon o fiskalnoj odgovornosti

RTV

Prema njegovim rečima, kada u drugoj polovini avgusta delegacija MMF-a stigne u Beograd razgovaraće se i o nacrtu zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, ali i o strukturnim reformama.

"Svaki put kad misija dođe mi razgovaramo o strukturnim reformama. One su uvek deo naše agende. Podrazumevaju i završetak procesa privatizacije, ali i druge stvari, kao što je poboljšanje investicionog ambijenta i ukidanje nepotrebne birokratije".

"U tom smislu, dotaći ćemo se i 'giljotine' propisa, ali će ključna tema pregovora biti Zakon o fiskalnoj odgovornosti i okretanje novom modelu rasta koji se zasniva na povećanju izvoza", rekao je Lisovolik za današnju "Politiku".

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić smatra da će ključ kojim će se "otključati" peta revizija aranžmana sa MMF-om biti sprovođenje strukturnih reformi.

"Glavne teme biće reforma penzionog sistema i donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti, uz strukturno prilagođavanje koje podrazumeva smanjenje javne potrošnje, smatra Jelašić, a sa njim se saglasio i Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, prenela je "Politika".

Zakonom o fiskalnoj odgovornosti Vlada Srbije, prema jednom predlogu, obavezaće se da ukupno učešće javnog duga ne pređe 45 odsto od vrednosti naše ukupne godišnje proizvodnje, odnosno bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Cilj ovog zakona je i da se država obaveže da će do 2015. godine postepeno smanjivati minus (deficit) u državnoj kasi.

Planirano je da se sa ovogodišnjeg fiskalnog deficita od 4,75 odsto on smanji na jedan procenat 2015. godine.

Načelna ideja zakona je i da i plate i penzije rastu u narednom periodu sporije od ukupnog ekonomskog rasta, pa se tako predlaže da u periodu od 2011. do 2012. godine prosečne plate i penzije porastu za stopu inflacije plus polovinu prošlogodišnjeg realnog rasta BDP-a, odnosno svega što kao zemlja proizvedemo za godinu dana.

Zatim se do 2015. godine primenjuje formula po kojoj ukupna masa zarada raste koliko i rast cena, plus polovina rasta BDP-a, dok će se penzije povećavati ukoliko ekonomski rast bude veći od četiri odsto.

Trenutno, izdaci za penzije čine 12,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok troškovi za plate iznose 10 odsto u svemu što privreda stvori za godinu dana.

Ranije se spominjalo da će se do 2015. godine udeo penzija smanjiti sa 13 na 10 procenata, dok će se udeo plata smanjiti sa 10 na osam odsto.