Subvencionisani krediti nisu rešili problem nelikvidnosti privrede

SEEbiz

Preduzećima ne preostaje ništa drugo nego da budu strpljiva ili da nalaze odgovorne kupce koji će poštovati ugovor.

Za razliku od Srbije, mnoge države u okruženju i EU našle su načina da ograniče rokove plaćanja i uvedu red u sistem potraživanja uvođenjem konkretnih propisa za regulisanje obaveza.

Tako je u Hrvatskoj zakonsko ograničenje 45 dana, a u praksi potraživanja naplaćuju za 34. U Sloveniji propisima je ograničena naplata na 90 dana, dok se u stvarnosti obavlja za 39. U pojedinim zemljama efikasniji rad državnih institucija, a posebno trgovinskih sudova, zaslužan je za bržu naplatu.

"Vlada Republike Srbije i druge finansijske institucije sem subvencionisanih kredita nisu sprovele nikakve druge mere da se najveći dužnici nateraju na plaćanje svojih dugova. Rezultat ovakvog nepostupanja jeste da se na naplatu potraživanja u Srbiji čeka 128 dana, a time smo na dnu evropske lestvice sa Albanijom", kažu u Uniji poslodavaca.

Uprkos problemima u naplati, kao i nemogućnosti da preduzeća u razumnom roku dobiju novac za prodatu robu ili usluge, zakon koji bi regulisao maksimalni rok za naplatu potraživanja ne treba očekivati.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, kaže da je naplata ugovorni odnos dve strane, kupca i prodavca, to je deo konkurentske utakmice, i to ne bi trebalo nikada i nigde da bude regulisano zakonom.

Sudeći prema rezultatima ankete Unije poslodavaca, 58,11 odsto privrednih subjekata u Srbiji naplaćuje svoja potraživanja u roku dužem od 120 dana.

Podsećajući da je problem nelikvidnosti izražen u poslednjih dvadeset godina, Nemanja Popov, generalni direktor Centroproizvoda, ukazuje na to da niko nije pošteđen, ni mali ni veliki, s tim da ga neki teže, a neki lakše rešavaju.

Međutim, pitanje je zašto je nelikvidnost baš tolika i zašto je neplaćanje na vreme postalo uobičajena poslovna praksa.

"Za razliku od zapada, gde robu kada isporučite možete da u ugovorenom roku naplatite potraživanje, kod nas nije tako. Prisutna je velika neracionalnost, ali i određena osionost, da neko smatra da ne mora da plati robu i tako vas na neki način ucenjuje ili koristi za sopstvenu dobrobit. Dolazite u situaciju da vi trgovca finansirate sa negativnom kamatom, pošto se trgovac naplati u gotovini, a vama plaća kad hoće. Zato naša privreda i ne može da zaživi", ističe Popov i dodaje da u proseku naplata potraživanja u Centroproizvodu iznosi 100 dana.

Država je pokušala povoljnim subvencionisanim kreditima za likvidnost da reši ovaj problem. Popov, međutim, kaže da to nije pravo rešenje, jer ako neko nije racionalan sa svojim novcem, to tek neće biti sa tuđim.