Pokojnici „ugrozili“ energetsku stabilnost

Muke Vreočana datiraju još od 2003. godiner, kada je ministarka energetike u Vladi Srbije bila Kori Udovički. Radi se, navodno, o velikim sa naslagama uglja pod mesnim grobljem. Ovih dana taj problem je kulminirao, a rešenje se ne nazire. Predsednik mesne zajednice Vreoci, Dragan Popović kaže za Danas da su izjave o „ugroženoj energetskoj stabilnosti“ zbog ovog spora oprečne, kao i da „Kolubara“ ne poštuje dogovoreni tempo isplate vlasnika nekretnina i iseljavanja oko 1000 domaćinstava.

- Vreočani su dežurstva na seoskom groblju uveli pre dvadesetak dana, kada su opštinski službenici pokušali da popišu grobnice čiji su naslednici ranije već pristali na raseljavanje i ekshumaciju. Stotinak stanovnika ovog naselja tada je blokiralo ulaz u groblje, a opštinari nisu uspeli da obave planirani posao - kaže Popović za Danas.

U „Kolubari“ kažu da meštani ne poštuju sporazum o iseljenju, da su mnogi već isplaćeni, i upozoravaju da dalje odlaganje iskopavanja na tom prostoru „ugrožava energetsku stabilnost Srbije“. S druge strane, meštani Vreoca veruju da podaci o isplaćenim vlasnicima koje preduzeće „Kolubara“ predočava, nisu sasvim tačni.

Popović naglašava da neće dozvoliti preseljenje groblja dok meštani, svi do jednog, ne budu isplaćeni i preseljeni iz Vreoca, po prvobitnom dogovoru. Raseljavanje je trebalo da počne još 2008. i bude završeno 2014.godine.Vreočani međutim strahuju da, ako se presele pre nego budu potpuno isplaćeni, „Kolubara“, u koju su već odavno izgubili poverenje da posluje po zakonu,kažu da ni dinara neće videti.

- Vreočansko groblje nije samo „ćoše“ kako to nazivaju u „Kolubari“ i Vladi. Površina je velika, a groblje je staro i naši meštani odbijaju da sahranjuju svoje bližnje u groblje koje je određeno na tromeđi u Lazarevcu. Pre godinu i po određena nam je zabrana svih administrativnih poslova, ali se sahrane uprkos tome održavaju i sada imamo preko 70 novih grobova - navodi Popović.

Predsednik mesne zajednice Vreoci ističe da su oni nekoliko puta pokušali da pismenim putem upute zahtev za prebrojavanjem isplaćenih meštana, ali da odgovori iz opštine Lazarevac, kao i iz „Kolubare“ nikad nisu stigli. Nekoliko puta su pozivali i ne odustaju od toga, da zajedno sa predstavnicima basena Kolubara i opštinom Lazarevac, pred medijima objave tačne podatke i rešenja problema u vezi sa grobljem u Vreocima.

Predsednik opštine Lazarevac, Branko Borić, ističe da su naslage uglja pod naseljem Vreoci od izuzetne važnosti za energetsku stabilnost Srbije i da svako odlaganje ima negativne efekte za građane čitave zemlje.

- Vlasnicima nekretnina biće isplaćeni avansno u vrednosti 35 odsto od procenjene vrednosti, na šta oni imaju pravo revizije. To nisu male pare i nema bojazni za meštane da će država u nekom trenutku odustati od isplate ili čitavog projekta. Istina, posao kasni, ali samo zato što je u pitanju veoma kompleksan proces koji do detalja treba valjano obaviti. Postoji Generalni plan za uređenje ovog prostora koji je napravljen još 2008. koji garantuje građanima nadoknadu za preseljenje iz Vreoca - za Danas kaže Branko Borić.

On još kaže da će se sve odvijati po dogovoru i da će se paziti na potrebe građana. Kad je u pitanju groblje, nadležni će voditi računa o komunalnim potrebama, ali i onim duhovnim, budući da je tu sahranjeno oko 5000 meštana. Inače, Borić napominje da pravilo po kojem se nakon sahranjivanja ne sme vršiti ekshumacija, podložno je izmenama, pod uslovom da korisnici grobnog mesta potpišu takvu saglasnost.

Velike naslage uglja

Stručnjaci smatraju da ispod groblja leži 40 miliona tona uglja, dok se ispod samog naselja Vreoci nalazi čak 600 miliona tona ovog energenta. Lokalno groblje u Vreocima staro je 400 godina, a u njemu je sahranjeno više od pet hiljada meštana.

Probijeni rokovi

Portparol basena „Kolubara“, Predrag Videnović ističe da neće biti iznenadnog preseljenja, ali da čitav posao već uveliko kasni, te da će u narednih nekoliko meseci Vreočanima koji nisu odobrili grubi popis imovine, ponuditi avans i to za 110 meštana. Do sada je, kako se navodi u „Kolubari“, avans dobilo 309 građana, a gotovo još 400 dalo dalo načelnu saglasnost. Uz eksproprijaciju, „Kolubaru“ je to stajalo oko 16 miliona evra.