Rudarski basen „Kolubara” ponovo na zdravim nogama

24 Sata

GIGANT - Godinu dana posle preuzimanja dužnosti direktora - u julu 2009. godine - Nebojša Ćeran govori o problemima koje je zatekao u ovom rudarskom gigantu, kao i o preduzetim koracima nove poslovne politike za njihovo prevazilaženje.

Prema njegovim rečima, najviše pažnje u proteklom periodu posvećeno je rešavanju strateških pitanja, među kojima su najznačajnija ona u vezi sa novim investicionim ciklusom, uslovljenim eksproprijacijom naselja Vreoci. Takođe, veliki pomaci učinjeni su kada je reč o finansijskom poslovanju (kroz izrazite mere štednje), kao i o kadrovskoj politici (kroz najavljenu novu sistematizaciju, prijem novih pripravnika i drugo).

„Kolubara” je prethodnu godinu završila pozitivnim finansijskim rezultatom, što je za posledicu imalo dodelu tradicionalne godišnje nagrade Privredne komore Beograda za izuzetne rezultate u privređivanju u 2009. godini. Na kojim pozicijama je postignut najveći utrošak sredstava restriktivnom politikom upravljanja kompanijom?

- Ukratko rečeno, promenom politike trošenja sredstava na mnogim pozicijama, došli smo do toga da smo, uprkos 2,5 milijardi dinara planiranog gubitka, završili godinu sa dobitkom većim od 200 miliona dinara. Najveće uštede su realizovane upravo u korišćenju pomoćne mehanizacije, gde je trošak smanjen pet puta u odnosu na 2008. godinu i gde su postignute uštede od oko 30 miliona evra. Još jedna stvar na kojoj sam insistirao jeste povećanje konkurentnosti javnih nabavki. Činjenica je da danas imamo mnogo veći broj otvorenih tendera u odnosu na ranije i mnogo veću konkurentnost. Od ukupno potrošenih sredstava za javne nabavke u 2008. godini, kroz otvoreni postupak sprovedeno je 21 odsto, a u 2009. godini 47 odsto. Što se tiče direktnog pregovaranja (netransparentni vid javnih nabavki), procenat, koji je 2008. godine iznosio 32 odsto, 2009. smanjen je na 19 odsto. Kroz proceduru javnih nabavki smo prošli, kako za poslove pomoćne mehanizacije, tako i iznajmljivanja radne snage, gde je posao dobila „Kolubara usluge”, firma koja će biti neka vrsta filtera, a u kojoj će mladi ljudi pokazati koliko su strpljivi, odgovorni, radni, pa da onda, u zavisnosti koju vrstu stručnog posla obavljaju, imaju priliku da radni odnos zasnuju u „Kolubari”. Takođe, nov pristup planiranja u upravljanju zaliha, koji omogućava uvid u stanje pojedinačnih artikala po svim magacinima u okviru privrednog društva pre definisanja potreba za narednu godinu, doneo je „Kolubari” značajne uštede. Sve ovo je uticalo da „Kolubara” završi godinu kao pozitivna firma sa dobitkom. Na ovom nivou poslovanja „Kolubara” je u situaciji da pokriva operativne troškove, ali nažalost, za dobar deo investicionih troškova i dalje ostaje pitanje na koji način će biti pokriveni.

Budući da u 2010. godini „Kolubara” ulazi u veliki investicioni ciklus, a evidentan je problem sredstava koja nedostaju, kakvi su planovi da se obezbedi dovoljna količina novca za realizaciju investicionih projekata?

- Veliki problem kod investicija jeste nedostatak sredstava i akumulirani dug od 100 miliona evra, izazvan neekonomičnim poslovanjem „Kolubare” u prošlosti, koji pokušavamo da rešimo u odnosima sa „Elektroprivredom Srbije”. Ono što je novost za „Kolubaru” jesu vrlo ozbiljni pregovori koje vodimo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) u vezi sa kreditnim aranžmanima. Reč je o kreditu u vrednosti 140 miliona evra za nabavku BTO sistema za Polje „C”, nabavku odlagača za međuslojnu jalovinu za „Tamnava-Zapadno polje” i projekat homogenizacije uglja. Činjenica je da rudarstvo kod velikih kreditora nije u žiži interesovanja, ali projekat homogenizacije uglja daće pozitivne efekte na životnu sredinu. Ovaj kredit sa EBRD-om bio bi ogroman pomak za „Kolubaru”, jer je reč o najpovoljnijim i neprofitnim kreditima koje bi pratila garancija Vlade Republike Srbije. Ulazak sredstava od 140 miliona evra od strateškog je interesa za „Kolubaru”, kao i za one koji rade i žive od „Kolubare”.

Jedan od strateških projekata „Kolubare” je i projekat preseljenja MZ Vreoci. U poslednje vreme intenzivirane su aktivnosti na podnošenju predloga za direktnu eksproprijaciju i potpisivanje ugovora krajem 2009. i početkom 2010. godine. Da li je moguće postići dinamiku koja je predviđena planskim aktima i da li je još uvek moguće „uhvatiti” rokove?

- Za projekat preseljenja Vreoca imali smo usvojen programski osnov i Plan preseljenja i ništa više. Ne znam zašto ranije nije rađen popis nepokretnosti u Vreocima i zašto neki problemi koji su tokom godina nastajali nisu na vreme rešavani. Služba za eksproprijaciju je već u avgustu prošle godine dobila zadatak da, čak i vikendom, krajnje efikasno radi na grubom popisu domaćinstava, tako da je 80 procenata završeno, tj. popis svih onih koji su isti dozvolili, i naknadno još nemali broj domaćinstava čiji su vlasnici dozvolili popis. Radili smo na obezbeđivanju sredstava za eksproprijaciju u Vreocima u planu EPS-a, kao i na rešavanju problema koji je u nekoj nerešenoj životnoj situaciji opravdan, a tiče se nelegalne gradnje. U tom smislu smo koordinirali sa EPS-om i Ministarstvom rudarstva i energetike, dobili smo zaključak Vlade Srbije i od početka godine krenuli krajnje ofanzivno da radimo na projektu preseljenja Vreoca. U čitavom ovom poslu, kako selidbe groblja u Vreocima, tako i eksproprijacije, nismo sami, već smo samo korisnik istog. Posao eksproprijacije vodi, njime upravlja i za njega je odgovorna opština Lazarevac, u ime države Srbije. Učinili smo sve da bismo „uhvatili” korak s vremenom, tako da će dinamika ovog posla zavisiti isključivo od toga koliko nas druge institucije budu pratile, jer tek tada bismo mogli da ispoštujemo rokove i, što je najvažnije, da ne dočekamo kolaps 2013. godine.

Kakve bi bile posledice po „Kolubaru” i elektroenergetski bilans Srbije ukoliko se ne bi realizovao projekat eksproprijacije ovog naselja?

- U slučaju da „Kolubara” 2013. godine ne bude proizvodila pet miliona tona uglja, posledice bi bile višestruke, pre svega nedostatak ozbiljnog procenta prihoda, ogroman broj zaposlenih na kopovima, kao i u „Preradi”, koji nemaju šta da rade. Samim tim, „Kolubara metal”, kao i druge uslužne firme, ne bi imale dovoljno posla. Ovo je ozbiljan problem koji „Kolubari” stoji „za vratom” pet godina i, ujedno, najveći posao koji sam preuzeo i sa kojim se suočavam. „Kolubara” je u proteklih godinu dana najveće promene unela upravo u rešavanje ovog problema i stvorila je sve preduslove da se, uz funkcionisanje državnih institucija i podršku, pre svega, opštine Lazarevac, sve ovo ne dogodi.

S obzirom na to da ostvarenje planova proizvodnje i investiciona ulaganja spadaju u najveće prioritete poslovne politike „Kolubare”, kako ocenjujete proizvodne rezultate?

- Nivo proizvodnje je i dalje zadržan, s tim što je trenutno realizacija dva odsto iznad bilansa. Zadovoljan sam, kako samom eksploatacijom uglja kao proizvodnih celina, tako i radom i zalaganjem pojedinaca u tom sistemu u poslednjih godinu dana. Praktično, „Kolubara” nije bila uzrok bilo kakvih problema u snabdevanju ugljem.

Završen je veliki projekat nabavke i montaže novog BTO sistema na „Tamnava-Zapadnom polju”. Kako se pokazao sistem tokom funkcionalnih proba i probnog rada i kada očekujete puštanje u rad bagera „glodar 9”?

- Ono što je bitno kod procesa eksploatacije jeste upravo završetak BTO sistema na „Tamnava-Zapadnom polju”, projekta koji je uspešno priveden kraju u ovih godinu dana. Nadam se da će nastali problemi na bageru uspešno biti rešeni i u razumnom roku. Angažovanje novog sistema, odnosno investicije u nove sisteme, pored povećanja kapaciteta instalisane opreme, znači i sniženje troškova, kako sopstvene potrošnje struje, tako i tehničkih i troškova eksploatacije, kao i smanjenje broja izvršilaca u odnosu na stare sisteme. To je jedini način da se „Kolubara” kroz ovaj investicioni ciklus prilagodi i uhvati korak sa modernim rudnicima u svetu. Što se tiče „glodara 9”, trebalo je da bude pušten u rad, ali nažalost još uvek nije, zbog problema nastalih pri montaži užeta. Nadamo se uspešnom završetku u narednom periodu.

Proteklih meseci realizovano je nekoliko akcija koje se odnose na problematiku radne snage. Kakvi su dalji planovi kada je reč o kadrovskoj politici?

- Urađene su ozbiljne organizacione promene u „Kolubari”, neki poslovi dobili su na značaju, kao što su zaštita životne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, zaštita od požara, ljudski resursi, kvalitet itd. Centralizovali smo ih, podigli ih na viši nivo i na taj način stvorili pretpostavke za efikasnije rešavanje problema u „Kolubari”, a istovremeno promenili i imidž kompanije. Koliko je ovo bitno, jasno ukazuje činjenica da je društveno odgovorno ponašanje vezano za zaštitu životne sredine jedan od preduslova za dobijanje kreditnih aranžmana. Trenutno radimo kompletnu promenu organizacije i sistematizacije radnih mesta. Kroz ove poslove nameravamo da, u saradnji sa sindikatom sa kojim negujemo razuman i partnerski odnos, rešimo još jedno od istorijskih pitanja koja se tiču metodologije obračuna naknada za smenski rad. Još jedna novina je i depolitizacija kadrovske politike i praksa koje u „Kolubari” nije bilo u poslednjih 20 godina, a tiče se javnog konkursa putem koga je primljeno 48 pripravnika, jer nam je želja da podmladimo stručni kadar.

Kako funkcioniše poslovni odnos „Kolubare” sa ćerkama firmama koje su prethodnih godina izdvojene iz Rudarskog basena?

- Ćerke firme „Kolubare”, čiji je osnivač sada Vlada Republike Srbije, u veoma su teškoj situaciji, a budući da „Kolubara” više nije njihov osnivač, ne snosi nikakvu odgovornost za njihov opstanak, već on zavisi isključivo od menadžmenta tih firmi. Mi se i dalje trudimo da rade za nas, jer ove firme jedino prihoduju direktnim radom i uslugama potreba „Kolubare”. Kada je u pitanju „Kolubara-Metal”, čiji je osnivač i dalje Rudarski basen, evidentni su ogromni akumulirani problemi, ali u prethodnih godinu dana potpisali smo Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kojim je ojačan partnerski odnos, a stvorili smo i uslove da ubuduće sve poslove zajednički planiramo, pa očekujemo da će 2011. godina dati konačno veliki plus ovom poslu. Aktiviran je i problem osnivačkog kapitala, a, na predlog Upravnog odbora EPS-a, dokapitalizacijom smo stvorili uslov za izvršavanje obaveza plaćanja osnivačkog kapitala od strane „Kolubare”. Činjenica je da „Metal” ima ogromne viškove neproizvodne radne snage, ali smo, uprkos teškoj godini iza nas, uspeli da u EPS-u obezbedimo 200 miliona dinara za isplatu otpremnina za zaposlene u „Metalu”. Na poslovodstvu „Metala” je da na racionalan način utroši ta sredstva.

„Kolubara” je poznata po doniranju i pomaganju razvoja sporta u opštini Lazarevac, kao i funkcionisanju Sportskog društva „Kolubara”. Ipak, u oblasti donacija značajno su smanjena sredstva predviđena za ove namene. Kolika su sredstva predviđena za doniranje sporta u narednom periodu?

- „Kolubara” je nastavila politiku najodgovornijeg subjekta na ovom području i najveći deo sredstava uložila je u doniranje sporta, pre svega kroz Sportsko društvo „Kolubara”. U skladu sa izrazitim merama štednje (predviđenim i Okvirnim programom štednje za 2010. godinu, kojim su u EPS-u i njegovim zavisnim privrednim društvima sredstva za finansiranje ovih izdataka prepolovljena), finansiranje Sportskog društva „Kolubara” biće na nešto nižem nivou, otprilike 70 – 80 procenata u odnosu na prošlu godinu. Ipak, mislim da su i ova sredstva sasvim dovoljna, ukoliko se racionalno troše. Novina je da će se u budućnosti pomagati i svi drugi klubovi sa teritorije opštine Lazarevac, kroz direktnu pomoć Savezu sportova Lazarevac. Odgovorno tvrdim da se, iako su sredstva smanjena, sport efikasnije finansira ove godine, jer su sredstva sada više namenjena doniranju amaterskog sporta, početnicima, školama sporta, masovnom sportu, a tako će biti i u narednom periodu.

O eksproprijaciji Vreoca

PROJEKAT - „Mislim da je na projektu eksproprijacije vreočkog naselja, realno, urađeno u proteklih godinu dana više nego u novijoj istoriji ‘Kolubare’. Od februara meseca do danas utrošeno je 16 miliona evra za eksproprijaciju Vreoca i sklopljeno 350 ugovora, kako za isplatu avansa, tako i za delimične ili potpune eksproprijacije. Nameravamo i da ispunimo sve ono što je ‘Kolubara’ po programskim osnovama iz 2007. i 2008. godine preuzela. Takođe, cilj nam je da egzistenciju ‘Kolubare’ usaglasimo sa potrebama 2013. godine, tako što ćemo u toku jeseni ove godine ostvariti sve neophodne preduslove da se krene sa procesom preseljenja vreočkog groblja”, istakao je direktor „Kolubare”.

U vezi sa ovim važnim projektom, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, koji je povodom Dana rudara 6. avgusta posetio „Kolubaru”, izjavio je da bi do kraja godine trebalo rešiti problem preseljenja naselja Vreoci, kako elektroenergetski bilans u zemlji ne bi bio ozbiljno narušen. Najveći problem predstavlja preseljenje lokalnog seoskog groblja, a s obzirom na to da je reč o najvišem državnom i nacionalnom interesu, potrebno je da ovo pitanje do kraja godine bude uspešno završeno.

Nema otpuštanja

PREKVALIFIKACIJA - „’Kolubara’ danas ima sedam procenata manje zaposlenih nego na početku 2009. godine, ali i dalje ima enormne viškove neproizvodne radne snage, najveće u EPS-u. Nije nam cilj da dođe do otpuštanja radnika i socijalnih tenzija, već je jedini način da se ovaj problem reši vođenje dugoročne i odgovorne politike zapošljavanja, koja će se zasnivati na prekvalifikaciji radnika i primanju samo neophodne proizvodne radne snage, a upravo nam ova godina i ovaj rezultat daju pravo kojim pred osnivačem branimo tezu da otpuštanja nema”, naglašava Ćeran.